Osnova je da samo jedna osoba može zaklati ovna (ovcu) za kurban te da ne mogu dvojica učestvovati u klanju jednog ovna, ili da dvojica učestvuju u jednoj sedmini krave.
Međutim, žena može pokloniti svome mužu od svog imetka kako bi kupio kurban, pa da on (muž) bude taj koji će klati kurban a da u nagradi priključi svoju familiju (tj. da zanijeti da kurban bude za njega i njegovu familiju). Ili da pak muž ženi pokloni imetak, pa da ona bude ta koja će klati (ne cilja se bukvalno da žena bude ta koja će svojom rukom klati, već da je ona ta koja je uplatila kurban, op. prev) a da u nagradi priključi svoga muža i familiju.
Osnova nagrade ide onome koji kolje a ostali saučestvuju u nagradi.
Stoga, ako žena učestvuje sa svojim mužem u cijeni kurbana s ciljem da mu pomogne, jer on nema dovoljno imetka, onda u tome nema prepreke.
Upitan je šejh Abdul Kerim Hudajr: Kakav je propis da ja i moja žena zajedno platimo cijenu kurbana? Pa je šejh odgovorio: „Ako domaćin kuće kolje kurban onda je to dovoljno i za njega i za njegovu familiju: Kada muž zakolje kurban za sebe i svoju familiju to je dovoljno i nije obaveza ženi da posebno kolje kurban.
Osim ako se cilja da muž uplati pola vrijednosti kurbana, a žena drugu polovinu pa da zajednički učestvuju u kurbanu. Osnova je da je muž taj koji kolje kurban a da žena i djeca učestvuju sa njim u nagradi. Ali, ako se pomenuta stvar uradi radi međusobnog pomaganja u hajru i zbog toga što čovjek nije u stanju da plati kompletnu cijenu kurbana, te žena želi da ga pomogne u tome, onda u takvom postupku nema prepreke.
Odgovorio: šejh Muhammed Salih el-Munedžid, Allah ga oslobodio.
Izvor: https://islamqa.info/
