Imam Malik b. Enes, rahimehullah, preselio 179. hidžretske
– Kratka biografija
Rekao je imam Ez-Zehebi:
On je šejhul-islam, hudždžetul-umme1, imam Darul-hidžre2; kunja mu je Ebu Abdillah El-Medeni, a ime Malik b. Enes b. Malik b. Ebi Amir b. Amr b. El-Haris b. Osman b. Husejl b. Amr b. El-Haris.
Na put sticanja znanja krenuo je još dok je imao nešto više od deset godina. Učio je kod mnogih učenjaka, a od kojih su: Nafia (poznati tabiin), Se'id el-Mekberi, Amir b. Abdullah b. Ez-Zubejr, Ibnul-Munkedir, Ez-Zuhri, Abdullah b. Dinar i mnogi drugi.
Počeo je izdavati fetve i držati predavanja kada je navršio dvadeset i jednu godinu. Od njega su prenosili hadise i sticali znanje mnogi učenici još dok je bio mlad. Studenti su mu dolazili iz raznih krajeva radi znanja kojeg je posjedovao, i to je bilo pred kraj hilafeta Ebu Dž'afera el-Mensura. A kada je hilafet preuzeo Harun Er-Rašid tada se broj studenata koji su mu dolazili još više povećao, i tako je bilo sve do njegove smrti.
Sufjan b. Ujejne je kazao: „Malik je učenjak Hidžaza, i on je dokaz svoga vremena.“
Od Šafije se prenosi da je rekao: „Kada se spomenu učenjaci, Malik je zvijezda.“
Imam Malik je bio ugledan čovjek i onaj koga su drugi gledali sa strahopoštovanjem. U njegovim halkama nije bilo nikakvih rasprava, galama i nadvikivanja. Stranci bi mu postavljali pitanja o hadisima, a nekada bi im dozvoljavao da pred njim čitaju (iz knjiga). Imao je svog pisara koji je prepisivao njegove knjige, a zvao se Habib.
Kada bi Habib čitao knjigu pred učenicima, niko od njih u svoju knjigu ne bi gledao, niti bi za kakvu nejasnoću upitao, iz strahopoštovanja prema Maliku i njegova uvažavanja. Ako bi se desilo da Habib pogriješi dok čita knjigu, Malik bi ga ispravio, iako se to jako rijetko dešavalo…3
– Njegovo iskušenje
Imam Ez-Zehebi u svojoj poznatoj knjizi „Es-Sijer“ navodi od Ibn S'ada da je kazao:
Pričao nam je El-Vakidi: onda kada se halifa počeo obraćati imamu Maliku za njegova mišljenja, te prihvatao ista, tada su mu pozavidjeli na tome, i počeli su da mu prave razne spletke. Pa kada je Dž'afer b. Sulejman došao na vlast u Medinu, ti zavidnici su odmah pohrlili ovom namjesniku i počeli ružno i svašta govoriti o Maliku kako bi stvorili lošu sliku o njemu kod namjesnika. Oni su mu kazali kako imam Malik prisegu datu ovom namjesniku ne smatra ispravnom! Također, kada je u pitanju talak (razvod braka) prisiljenog Malik je stava da to nije dozvoljeno, jer se u tome oslanja na hadis kojeg prenosi od Sabita b. El-Ahnefa.
Čuvši sve to Dž'afer se jako rasrdi i naredi da pred njim dovedu Malika. Kada je donesen pred njim, Dž'afer mu iznese optužbe koje su mu naveli oni zavidnici.
Nakon toga, Dž'afer naređuje da mu se skine odjeća a zatim izbičuje. Toliko je bio bičevan da mu je ruka iskočila iz ramena! I još mnogo toga su mu učinili. I tako mi Allaha, Malik je time samo još više podizao svoj ugled.
Nastavlja Ez-Zehebi pa kaže:
Ovo je plod pohvalnog iskušenja, a to da ono uzdiže roba među vjernike. A u svakom slučaju, to je rezultat onoga što su naše ruke zaradile, dok Allah mnogo toga prašta, i „Kome Allah želi dobro, iskuša ga nedaćama“, Vjerovjesnik je, također, kazao: „Svaka odredba je za vjernika dobra“, Uzvišeni kaže: „Mi ćemo vas iskušavati da bismo znali borce na Allahovom putu i strpljive medu vama.“4
Povodom bitke na Uhudu Allah Uzvišeni je objavio sljedeći ajet: „Zar niste rekli, kada vas je snašla nevolja koju ste vi njima dvostruko nanijeli: ‘Odakle sada ovo?’ Reci: ‘To je od vas samih!'“5
I rekao je:
„Nesreća koj a vas zadesi je zbog onoga što su ruke vaše stekle, a mnogo toga On i oprosti“6
Stoga vjernik kada biva iskušan on osabura, uzme pouku i traži oprost, te se ne opterećuje korenjem onoga koji ga je ezijetio, a Allah je najpravedniji sudac. Potom, treba zahvaliti Allahu što mu je očuvao njegovu vjeru, i da zna da je kazna na ovom dunjaluku daleko blaža i bolja za njega. Završen citat Ez-Zehebija.7
Bilješke:
1 Tj. dokaz umeta.
2 Taj se termin koristi za Poslanikov grad, Medinu.
3 Sijeru e’alamin-nubela (8/44).
4 Muhammed, 31.
5 Ali – ‘Imran, 165.
6 Eš-Šura, 30.
7 Hiletul-evlija (6/316), El-Bidaje ven-nihaje (10/174), Tezkiratul-huffaz (1/207).
