Kako treba da se ponaša siromah u njegovom siromaštvu

Edebi siromaha u njegovom siromaštvu

Značenje siromaštva i njegova suština

Siromaštvom označavamo nedostatak potrepština, a nedostatak onoga što nije potrebno i neophodno ne može se nazivati siromaštvom. Ako je potrepštine moguće priuštiti, pa makar u određenom momentu i ne bile kod čovjeka, takav se ne može nazvati siromahom.

Sve što postoji, osim Allaha, je siromah, potrebnik (miskin), jer Njega treba sve što postoji. To je Allahova blagodat. Ako u kosmosu postoji neko čije postojanje nije vezano i uvjetovano za bilo koga drugog, onda se to naziva potpuna neovisnost. Nemoguće je zamisliti da ovakvo postojanje može imati više od Jednog i u svemu postoji samo Jedan Neovisni, a sve ostalo ovisi od Njega kako bi moglo opstati.

Na ovo ukazuju i riječi Uzvišenog: Jer Allah je bogat, a vi ste siromašni. (Muhammed, 38)

Ovo je općenito značenje potrebe, zavisnosti i siromaštva. Međutim, mi ne želimo da objašnjavamo opće siromaštvo, nego siromaštvo u imetku. Inače, siromaštvo i potrebe čovjeka, shodno onom što mu treba, mnogobrojno je, jer njegove potrebe su mnogobrojne. Općenito, sve ono do čega se dolazi novcem, a to će dodatno pojasniti, i svaki onaj koji nema imetka, naziva se siromahom, ako je ono što mu nedostaje potreba i neophodnost.

Siromah ima pet stanja u svom siromaštvu:

•  Da bude takav da kada bi stekao imetak, ne bi ga volio i to mu ne bi pričinjavalo zadovoljstvo. Bježao bi od toga jer ga mrzi i jer želi da bude čist od zla koje bogatstvo nosi sa sobom. Ovakav se naziva zahidom.
• Da je takav da ne žudi za njim, ako ga ima zadovoljan je, a ne mrzi ga toliko da ga vrijeđa imetak. Ovakav se naziva zadovoljnim.
• Da mu je imanje draže od nemanja, jer on želi imetak, međutim, njegova želja ga ne nagoni da hlepi za njim i njegovim sticanjem, nego, ako nešto dobije, uzima to i raduje se tome, a ako je potrebno da se potrudi da bi ga stekao, on ne želi to. Ovakav se naziva kani’ (zadovoljan onim što ima).
• Onaj koji ostavlja sticanje imetka zbog toga što to nije u stanju, inače voli imetak i kada bi imao načina da ga stekne, makar i trudom, on bi to učinio. Ovakav se naziva pohlepnim.
• Da bude prisiljen na štednju pa bilo da gladuje, ili da mu nedostaje odjeće ili da nema šta da jede ili oblači. Ovakav se naziva onaj ko je u nuždi, potrebnikom, svejedno da li je njegova želja za imetkom jaka ili slaba.

Najbolji od ovih peterice je onaj prvi – zahid. Onda je sljedeći do njega, a to je da mu je svejedno da li imao ili ne. Ako ga ima, ne raduje mu se pretjerano, a ako ga nema, nije razočaran. Ovakav, kada bi imao čitav dunjaluk u svom posjedu, ne bi mu to naškodilo, jer on smatra da je to sve Allahovo a ne njegovo.

Odličnost siromaštva i siromašnih

 Uzvišeni je rekao: I siromašnim muhadžirima koji su iz rodnog kraja svoga protjerani i imovine svoje lišeni, koji žele da Allahovu milost i naklonost steknu, i Allaha i Poslanika Njegova pomognu – to su, zaista, pravi vjernici. (El-Hašr, 8)

I to siromasima koji, zauzeti na Allahovom putu, nemaju vremena zaradjivati pa onaj koji nije u to upućen misli da su, zbog skromnosti, imućni; poznat ćeš ih po izgledu njihovu, oni  proseći ne dodijavaju ljudima. A ono što od imetka drugima date -Allah, sigurno, za to zna. (El-Bekare, 273)

Imam Gazali kaže: “Sve je kako bi se pohvalila, a onda ističe njihovo siromaštvo u odnosu na njihovo iseljenje ili zauzeće na Allahovom putu. U tome je jasan dokaz pohvale siromaštvu.”

Što se tiče hadisa, njih je mnogo, a neki od njih su:

Poslanik, alejhissalatu vesselam, je rekao: Stao sam na vrata Dženneta i vidio da su većina onih koji su u njemu siromasi, samo što su trudbenici zaustavljeni…¹

Bilježi se od Ebu Hurejrea da je Poslanik, alejhissalatu vesselam, rekao: Allahu moj, neka opskrba Muhammedove porodice bude samo svakodnevna potreba.²

Kada su čelnici arapskih plemena i bogataši tražili od Poslanika, alejihissalatu vesselam, da udalji iz svog društva siromašne ashabe, jer im je bilo poniženje da s njima sjede kada dođu na sijelo, objavljene su riječi Uzvišenog:

Budi čvrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutro i navečer u želji da naklonost Njegovu zasluže, i ne skidaj očiju svojih s njih (misli se na siromahe) iz želje za sjajem u životu na ovome svijetu, i ne slušaj onoga čije smo srce nehajnim prema Nama ostavili (misli se na bogataše) koji strast svoju slijedi i čiji su postupci daleko od razboritosti. (El-Kehf, 28)

Ibn Ummu Mektum je zatražio dozvolu kod Vjerovjesnika, alejhissalatu vesselam, a kod njega su bili neki plemići Kurejšija, a to je bilo neugodno Poslaniku, alejhissalatu vesselam, pa je Allah objavio: On se namrštio i okrenuo zato što je slijepac njemu prišao, a šta ti znaš, možda on želi da se očisti. (Abese, 1 -4) – odnosi se na Ibn Ummu Mektuma – a onoga koji je bogat, ti njega savjetuješ. (Abese, 5-6) – odnosi se na plemića.³

Jahja b. Muaz je rekao: “Tvoja ljubav prema siromašnim je moralna osobina poslanika, tvoje druženje i sjedenje s njima je obilježje dobrih ljudi, a tvoje bježanje od njih je obilježje munafika.”

Da lije siromah bolji od bogataša?

Ibn Kudame kaže: “Što se tiče vrednovanja bogataša i siromaha, jasno je iz hadisa da je siromah bolji, međutim, nužno je pojašnjenje, pa kažemo da se sumnja javlja kada imamo siromaha koji je strpljiv i koji nije pohlepan i imamo bogataša koji je zahvalan i koji udjeljuje i troši svoj imetak u dobročinstvu, i imamo siromaha koji je pohlepan i pohlepnog bogataša. Jasno je da je strpljivi i zadovoljni siromah bolji od pohlepnog bogataša škrtice, a da je zahvalni bogataš dobročinitelj bolji od pohlepnog siromaha. Ako bogataš svojim imetkom želi luksuz, onda je strpljivi i zadovoljni siromah bolji od njega. Dunjaluk sam po sebi nije zabranjen, ali onda kada priječi da se dođe Allahu Uzvišenom, on odvodi u grijeh. Siromaštvo nije cilj samo po sebi, nego zbog toga što ono ne predstavlja kočnicu prema Allahu i što ne odvodi od Njega. Koliko je samo bogataša koje njihovo bogatstvo ne odvodi od Allaha, kao što je bio Sulejman, alejhissalatu vesselam, a kasnije Osman b. Affan, Abdurrahman b. Avf. A koliko je samo siromaha koje njihovo siromaštvo toliko obuzme pa ne stižu Allahu. Ono ih odvodi od Njegove ljubavi i zadovoljstva. Njih pritišće i koči ljubav prema dunjaluku, jer uz ljubav i želju za dunjalukom ne ide ljubav prema Allahu.

Onaj ko voli nešto, on se tome i predaje, svejedno da li je to kada se to nešto ima ili kada se nema. Štaviše, u nedostatku to može biti još izraženije. Siromah je dalje od opasnosti jer iskušenje bogatstva i luksuza je veće i teže od kušnje siromaštva. Pošteđen je onaj kod koga nije ovako.

Pošto je to urođena osobina ljudi, Šerijat je došao kudeći bogatstvo i ističući siromaštvo, a već smo naveli ono što govori o njegovoj odličnosti.”‘⁴

O stanju prosjaka

Bišr Hafi je govorio: “Tri su vrste siromaha. Siromah koji ne prosi i ako mu se da, on ne uzima. Ovakav je od produhovljenih ljudi. Siromah koji ne prosi, ali ako mu se nešto da, on to uzme. Ovakav je od pobožnih i zadovoljnih. I siromah koji, kada mu nešto treba, prosi. Iskupljenje za njegovu prošnju je da mu se dadne sadaka.”

Šejh Džemaluddin je rekao: “Konačno ćemo reći da onda kada je siromah u stanju da podmiri potrebu bez prošnje, nije mu dopušteno da prosi. Ako može otrpiti, onda neka razmisli, a ako ne može podnijeti i boji se propasti, onda mu je dopušteno da prosi, mada je bolje da ne prosi. Ako nije u stanju podnijeti tegobu, onda je obavezan zatražiti i prositi.”

Sufjan Sevri je rekao: “Onaj ko je gladan, a ne zatraži da ga se nahrani, pa zbog toga umre, ući će u Džehennem.”⁵

Opravdanost uzimanja imetka ako dođe bez traženja

Vjerovjesnik, alejhissalatu vesselam, je rekao:

Kome, od njegova brata, dođe neko dobročinstvo, bez traženja i iskanja, neka ga prihvati i neka ne vraća, jer to je opskrba koju mu je Allah dao.⁶

Odvraćanje od toga da se od ljudi traži materijalna pomoć bez nužde

Poslanik, alejhissalatu vesselam, je rekao: Čovjek koji neprestano traži milostinju od svijeta, doći će na Sudnjem danu, a na njegovom licu neće biti trunke mesa.⁷

Iz ovoga hadisa se može zaključiti da će takav čovjek na Kijametski dan doći ponižen i neće imati nikakva ugleda kod Allaha. Kažu: “Ovaj hadis treba uzeti kako je rečeno. Čovjek će biti proživljen sa lobanjom na kojoj neće biti mesa i to će biti kazna za njega i pokazatelj njegova prijestupa jer je tražio i prosio zalažući svoj obraz. Ovo je za onoga ko traži od drugih, a nije u nuždi, pridobija imetak na zabranjen način i ustrajava u tome, kao što stoji u drugom predanju: ‘Onaj ko od ljudi prosi kako bi se obogatio, taj prosi žeravicu, pa neka traži više ili manje.”‘⁸

Slučajevi selefa u siromaštvu

Bilježi se od Sa'da b. Ibrahima da je čuo svog oca da kaže: “Abdurrahmanu b. Avfu je bila iznesena hrana, a on je počeo plakati i rekao je: ‘Hamza je poginuo a nije imao za ćefine ništa osim jednog ogrtača. Mus'ab b. Umejr je poginuo, a nije imao od čega da mu se naprave ćefini osim jednog ogrtača. Bojim se da nama nije dato bogatstvo i luksuz na ovom dunjaluku, a da će nam biti uskraćeno na Onom svijetu’, pa je plakao.”⁹

Ebu Abbas Džurdžani, kadija, rekao je: “Ebu Ishak Širazi nije imao išta. Njegovo siromaštvo je bilo toliko da nije imao šta jesti ili šta obući. Dolazili smo mu, a on je stanovao u nekoj kolibi. Ustajao bi da nas dočeka, podižući se samo do pola, kako ne bismo vidjeli njegovo siromaštvo i golotinju. S njim sam hodao i uhvatio ga je bakalnik i rekao: ‘Starče, osiromašio si me.’ Pitao sam: ‘A koliko ti je dužan?’ On je rekao: ‘Dva zlatna zrna’ ili je rekao: ‘Dva i pol zlatna zrna.”‘

Ibn Mubarek je rekao:

Ti koji kudiš siromaštvo, zar ne vidiš
bogatstvo je gore ako bolje razmisliš.
Odličnost i prednost siromaštva
nad bogatstvom očita je ako promisliš.
Ti grijeh činiš da bi se obogatio,
a ne griješiš Allahu da bi osiromašio…

 Edebi čovjeka koji se nađe u siromaštvu

1. Ne smije mrziti ono čime ga je Allah iskušao od siromaštva.
2. Siromah ne bi trebalo da pokazuje žaljenje, nego treba da pokazuje zadovoljstvo, jer Allah kaže: Pa onaj koji nije u to upućen misli da su, zbog skromnosti, imućni… (El-Bekare, 273)
3. Siromah ne bi trebalo da traži, osim onoliko koliko mu je potrebno za kuću i stan, odjeću koja će ga pokriti i hranu koja će ga održati živim i sposobnim.
4. Siromah treba da bude zadovoljan svojim iskušenjem i treba da se oslanja na Allaha. Onda kada se situacija okrene i kada počne da se žali ljudima na svoje stanje, a ne Gospodaru ljudi, onda je siromaštvo kazna za njega.
5. Siromah ne bi trebalo da posustane u ibadetima Allahu zbog svoga siromaštva.
6. Siromah treba da traži od svoga oca, brata, rođaka ili prijatelja kod kojih neće izgubiti ugled zbog takvog postupka.
7. Ako uzme pomoć od nekoga za koga zna da mu je to dao iz obzira i stida, ne bi trebalo to da prihvati, nego treba vratiti vlasniku.
8. Siromah treba da otrpi svoje siromaštvo i da zna da je nagrada za trpnju Džennet. Poslanik, alejhissalatu vesselam, je rekao: “Ko se ustegne, Allah će ga poštediti, ko ne prihvati, Allah će ga neovisnim učiniti. Ko otrpi, Allah će ga trpnje poštediti. Nemate boljeg poklona od sabura.”¹⁰

Poslanik, alejhissalatu vesselam, je još rekao: Stao sam pred džennetskom kapijom, a većina onih koji će ući u Džennet su siromasi, dok će bogati biti zadržani, samo što će za Džehennemlije biti naređeno da budu bačeni u Džehennem.¹¹

Rekli su:

Nemoj paničiti makar ti bilo teško neki dan,
jer bilo ti je dugo vremena lahko.
Nemoj gubiti nadu i činiti nevjerstvo,
jer Allah zbog malo može obogatiti.
Uz teškoću uvijek ide olakšica,
a Allahova riječ je najistinitija.
Nemoj o svom Gospodaru ružno misliti,
jer Allah je najpreči lijepom mišljenju.
Kada bi pamet mogla da se proda,
najbogatiji bi bili oni što su najpametniji!

Imamo i Ebu Hurejrea, časnog ashaba, koji nam navodi jedan od najljepših primjera trpljenja siromaštva. On kaže: “Tako mi Allaha, osim Kojeg drugog boga nema, kupio sam se po zemlji i previjao, vezao sam kamenje na stomak i želudac zbog gladi. Jednom sam sjedio na prolazu kojim su ljudi hodali. Naišao je Ebu Bekr i pitao sam ga o jednom ajetu iz Allahove Knjige. Nisam ga pitao ni iz kojeg drugog razloga nego da mi dadne nešto za jelo, ali on to nije učinio. Naišao je Omer i njega sam pitao o nekom ajetu iz Allahove Knjige. Nisam ga pitao ni iz kojeg drugog razloga nego da mi dadne nešto za jelo, ali on to nije učinio. Naišao je Kasimov otac (Poslanik), alejhissalatu vesselam, i nasmiješio mi se kada me vidio. Shvatio je šta me muči pa je rekao: ‘Ebu Hirre.’ Ja sam rekao: ‘Odazivam ti se i hrlim, Allahov Poslaniče.’ On je rekao: ‘Za mnom.’ Krenuo je, a ja sam išao za njim. Ušao je u svoju odaju, a ja sam zatražio dozvolu, pa mi je dopustio. Našao je mlijeka u jednom lončiću i pitao je: ‘Odakle je ovo mlijeko?’ Rekli su mu: ‘Poklonio ti taj i taj.’ On je rekao: ‘Ebu Hirre.’ ‘Odazivam ti se i hrlim ti, Allahov Poslaniče!’ – kazao sam. ‘Otiđi do onih sa sofe i pozovi ih meni.’ – rekao mi je. Ebu Hurejre priča: ‘Oni sa sofe su bili gosti islama, nisu imali ni porodica ni imetka niti se ko za njih starao. Ako bi Poslaniku, alejhissalatu vesselam, neko poslao sadake, on bi slao onima sa sofe, a sam ne bi uzimao ništa od toga. Ako bi mu došao poklon, poslao bi i njima ali bi i on uzimao od toga i s njima jeo. Meni to nije bilo drago, što je rekao, i rekao sam u sebi: ‘Sta je ovo mlijeka za one sa sofe? Meni je najpreče da od toga popijem koji gutljaj kako bih povratio snagu. Kada dođu, on će narediti meni i ja ću im morati davati, a možda meni neće ništa ostati.’ Međutim, Allah i Poslanik, alejhissalatu vesselam, se morao slušati. Otišao sam do njih i pozvao ih i oni su svi krenuli. Zatražili su dozvolu i on im je dopustio. Posijedali su po kući, a on je rekao: ‘Ebu Hirre.’ Ja sam rekao: ‘Odazivam ti se i hrlim ti, Allahov Poslaniče.’ On je rekao: ‘Uzmi i podijeli im.’ Uzeo sam posudu i dao sam čovjeku. On je pio iz nje do zasićenja.

Onda bi mi vratio posudu, a ja sam davao drugom. I on bi pio do zasićenja, pa bi mi vratio i ja sam davao sljedećem i on je pio do zasićenja. Tako je išlo do Poslanika, alejhissalatu vesselam, a svi su se bili napili do sitosti. On je uzeo posudu u ruku i pogledao me. Nasmiješio se i rekao: ‘Ebu Hirre.’ Ja sam rekao: ‘Odazivam ti se i hrlim, Allahov Poslaniče.’ On je rekao: ‘Ostali smo ti i ja.’ Ja sam rekao: ‘Tačno kažeš, Allahov Poslaniče.’ On je rekao: ‘Sjedi i pij.’ Ja sam sjeo i pio. Opet je rekao: ‘Pij.’ Ja sam pio. On je stalno govorio: ‘Pij’, sve dok nisam rekao: ‘Ne mogu više, tako mi Onoga ko te je poslao s Istinom. Ne mogu više ni kapi.’ On je rekao: ‘Daj meni.’ Dao sam mu posudu i on se zahvalio Allahu, proučio Bismillu i popio ono što je ostalo. “¹²

Iz knjige “Enciklopedija islamskog ponašanja”
Autor: Ejmen Ahmed Muzejjen

Bilješke:

1 Buhari, 6527; Muslim, 2736.

2 Buhari, 6460; Muslim, 1055.

3 Tirmizi, 3331.

4 Muhtesaru minhadžil-kasidine, 291.

5 Muhtesaru minhadžil-kasidine, 295.

6 Ahmed, 4/220-221, a Albani kaže da je vjerodostojan, Essahiha, 1005.

7 Buhari, 1474; Muslim, 1040.

8 Muslim, 1041.

9 Tuhfetul-ulemai bi tertibi sejri a'alaminnubela

10 Buhari, 1469; Muslim, 1053.

11 Buhari, 5196; Muslim, 2736.

12 Buhari, 6452.