Da li trebam doviti ili ne, za stanovnike Sirije? I da li će Allah Uzvišeni primiti moje dove pored toga što sam ja nemaran spram pomaganja istih?
Ovo pitanje nas ne napušta iako mi svoje dlanove držimo uzdignute doveći, pa nekad ostavimo upućivanje dova, a nekada dovimo uz pristunost klonosti i sumnje u uslišanju dove.
Pripazi se! Od najvažnijih šejtanovih prilaza slabljenju tvoje veze sa Allahom Uzvišenim je da ti kaže: „Ti ne zaslužuješ da ti se Allah odazove (na molbe)!“
Nerijetko ti misliš da je to glas tvoje duše koja te kori, ali, ustvari, često to bude šejtansko navođene, a posebno kada to ne rezultira pozitivnim činom ili popravljanjem manjkavog.
Šta više, na početku koriš sebe uz pritvrđivanje Allahove pravednosti i milosti, zatim ostavljaš upućivanje dova ili pak doviš uz prisutnost klonulosti, sklanjajući ruke sa Allahovog ispruženog užeta (tj. Kur'ana), i tako upadneš u šejtanove zamke, te konačnica toga bude da počneš o Allahu svašta pomišljati!
Kako li je samo lijepo ono što je kazao profesor Ahmed Es-Sejjid po ovom pitanju:
„Kada Allah vidi nekog od nas da je stvarno nemoćan da bilo što učini osim da upućuje dove, pa iskreno uputi dovu, njegova dova će imati veliki uticaj, a na Sudnjem danu će svako polagati račun shodno svojoj odgovornosti.“
Istinu je rekao… Kaže Uzvišeni Allah u prevodu značenja:
„Allah svaku osobu obavezuje samo onoliko koliko su njene mogućnosti.“ (El-Bekara: 286)
Ostani vezan za Allahovo uže, pomagajući svoju braću dovama, i iskreno traži od Allaha da ti omogući da im pomogneš s onim čime bi im se odužio i od njih belaj uklonio.
Napisao: Dr. Ijad Kunejbi
Izvor: t.me/EyadQunaibi
Prevod i naslov: Menhedž
