Mudri Lukman je bio abesinski rob tesar, te mu jedne prilike njegov vlasnik naredi da zakolje jagnje, pa ga on i zakla. Zatim mu reče:
„Donesi mi dva najbolja (najukusnija) organa koja se nalaze u jagnjetu“, te mu on donese jezik i srce!
Nakon par dana, vlasnik opet naredi Lukmanu da zakolje jagnje, što je on i učinio, pa mu vlasnik ponovo reče:
„Donesi mi dva najgora (najodvratnija) organa koja se nalaze u jagnjetu!“, te mu on ponovo donese i baci ispred njega jezik i srce, a na to će vlasnik:
„Kada sam ti zatražio da mi doneseš dva najbolja organa, ti si mi donio jezik i srce. Pa kada sam ti zatražio da doneseš dva najgora organa ti si ponovo donio jezik i srce, zbog čega?!“
Na to mu odgovori Lukman:
„Doista, nema ništa ljepše od ta dva organa onda kada su oni dobri, a isto tako nema ništa ružnije od ta dva organa onda kada su oni zli.“
Izvor: Knjiga „Kisasu ez-zahidine vez-zahidat“ (18 str.)
Prevod: Menhedž
