Naslovna Fetve Greške klanjača u namazu (11. dio)

Greške klanjača u namazu (11. dio)

351
Greske u namazu

Pedeset i prva greška: Neki klanjači kada se nalaze na sedždi oni šire svoje prste na rukama.

Ispravno: prilikom sedžde treba spojiti prste na šakama.

Pedeset i druga greška: Nečinjenje sedžde od strane onoga ko čuje učenje ajeta u kojem se nalazi sedža tilavet, svejedno bilo to unutar ili van mesdžida, nakon što karija (učač) prouči dotični ajet a ovaj čuje njegovo učenje.

Ispravno: Mustehab (poželjno) je da onaj ko sluša učenje Kur'ana učini sedždu onda kada učač Kur'ana prouči ajet u kojem se nalazi sedžda tilavet, a zatim i učini sedždu.

Pedeset i treća greška: Često potiranje čela u namazu onda kada se sedža čini na zemlji ili slično tome.

Ispravno: ne bi trebalo da se često potire čelo u namazu radi otklanjanja onoga što se na njemu prilijepi od zemlje, zbog toga što to umanjuje hušu'a (skrušenost) u namazu jer se mozak time zaposli, i zato što je u tome mnogo pokreta bez potrebe. Međutim, ako klanjač ima stvarno potrebu da ukloni ono što se na njegovo čelo prilijepilo, onda će to učini jednom, i u tome nema smetnje.

Pedeset i četvrta greška: Neki klanjači kada čine sedždu oni prave veliki razmak između svojih stopala.

Ispravno: stopala se trebaju približiti toliko da se članci mogu dodirnuti (spojiti), kao što je došlo u hadisu: „i treba spojiti svoje članke“.

Pedeset i peta greška: Neki klanjači prilikom sedžde svoje šake drže skoro do koljena.

Ispravno: Prilikom sedžde šake treba držati paralelno sa ramenima ili donjim vrhovima ušiju.

Izvor: El-Kaulul-mubin (60. str)
Prevod: Menhedž