Imam Ibn Qajjim El-Dževzijje rođen je 691. godine po Hidžri. Znanje je primio od učenjaka i pravnika Damaska. Bio je dobar poznavalac mezheba. Odlično je poznavao islamsko-pravo, tako da je davao fetve. Družio se sa šejhom Tekijjuddinom ibn Tejmijom i učio od njega. Jedan je od najboljih poznavalaca tefsira u svom vremenu, a nauka o osnovama vjere (usulud-din) praktično se njegovim doprinosom upotpunila.
Nije imao premca u poznavanju nauke o hadisima, njihovim značenjima, tajnama i suptilnostima. Značajan doprinos je imao u islamskom pravu (fikhu), metodologiji islamskog prava (usulu) i arapskom jeziku.
Bio je, Allah mu se smilovao, tihe naravi, visokih principa. Ibn Kesir, koji mu je bio drug, opisao ga je na sljedeći način: “Lijepo je govorio i ponašao se. Bio je prisan s ljudima. Nikome nije zavidio i niti je koga zlostavljao. Bio sam mu od najbližih i najdražih ljudi. Ne znam da je iko na ovom dunjaluku u naše vrijeme bio veći pobožnjak od njega. Namaz je klanjao veoma dugo, zadržavajući se na rukuu i sudžudu više od drugih.“
Ibn Kajjim je bio dakle čovjek od ibadeta, noćnih ibadeta i krajnje dugih namaza. Privlačio ga je zikr i prepuštanje dovama. Nekoliko puta je bio hapšen i maltretiran. Posljednji je put bio zatvoren sa Šejhul-islamom Tekijjuddinom ibn Tejmijom u Kuli, odvojeno od njega. Pušten je tek nakon smrti njegovog šejha. Tokom zatvorskih dana zanimao se učenjem Kur'ana, razmišljanjem i udubljivanjem u smisao ajeta. Allah mu je podario smisao za shvaćanje duha i stila Kur'ana. Zbog toga se posvetio kritici raznih naučnih disciplina i pojašnjavanju njihovih nejasnoća.
Obavio je hadždž, Allah mu se smilovao, nekoliko puta. Odsjedao je u Mekki. Mekkelije su bili svjedoci njegove začuđujuće privrženosti ibadetu i tevafu dok je boravio u tom gradu.
Od njega je mnogo ljudi preuzelo znanje. Sve do smrti bio je od koristi ljudima. Značajni su ga ljudi mnogo cijenili.
Ostavio nam je, Allah mu se smilovao, veliki broj djela, od kojih navodimo samo neka:
- I'lamul-muwekkiine an Rabbil-alemin
- Et-turukul –hukmijja fis-sijasetiš-šer'ijja
- Šifaul-alil fi masailil-kadai vel-kader vel-hikmeti vet-ta'lil
- Miftahu daris-seade
- Zadul-mead fi hedji hajril-ibad
- Medaridžus-salikin
- Tefsirul-Muavvizetejn
- El-Fevaid
- Er-Ruh
- El-fevaidul-muševvikatu ila ulumil-Kur'an ve ilmil-bejan
Kadi Burhanuddin Zer'i kaže: “Pod nebeskim svodom nema učenijeg insana od njega.“
Hafiz Ibn Redžeb el-hanbeli kaže: “…nisam sreo učenijeg od njega, niti čovjeka koji bolje poznaje tefsir, sunnete i imanskih načela. Ne kažem da je on nepogrešiv, ali u njegovoj struci nema učenijeg čovjeka od njega“.
Zehebi u Muhtesaru kaže: “Bio je posvećen hadisu, njegovom tekstu i prenosiocima. Zanimao se fikhom i bio veoma vješt u njegovom raščlanjivanju. Odlično je poznavao sintaksu i izvore.“
Šejh Ibn Kajjim rahimehullah je na ahiret preselio 751 h. godine u Damasku.
Preuzeto sa: Džemat Sabah
