1
Šejhul-Islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: “…Allah dž.š., nam je naredio držati se sloge i džemata, a zabranio nam je uvođenje novotarija u vjeri, kao i namjerno izazivanje razilaženja u stavovima i mišljenima. Allah dž.š. kaže:
Tebe se ništa ne tiču oni koji su vjeru svoju raskomadali, i u stranke se podijelili – Allah će se za njih pobrinuti. On će ih o onome što su radili obavijestiti.
(Kur'an, El-En'am: 159)
Poslanik s.a.w.s., kaže: “Strogo se držite džema'ata, jer je Allahova ruka nad džema'atom!” (Hadis bilježi imam Tirmizi, br.2091., i imam Nesa'i, br. 3954. Pogledaj: Medžmu'atul-Fetava, 3/285)
2Šejhul-Islam, Ibnu Tejmijje rhm., kaže: “Pristrasne i fanatične skupine su one koje ne primaju određeni stav ili mišljenje, izuzev mišljenja koje samo njihova skupina prenosi i praktikuje!?” (Iktida'ul-Siratil-Mustekim, 1/74-75)
3 Šejhul-Islam, Ibnu Tejmijje rhm., kaže: “Brojne vrste razilaženja koja su se dešavale muslimanima, bilo međ’ ulemom i šejhovima, ili međ’ vođama i velikodostojnicima – su glavni povod zapadanju muslimana pod kafirsku čizmu i kontrolu!” (Medžmu'atul-fetava, 3/421)
4 Imam Ibnul-Kajjim rhm., kaže: “…ako određena vrsta razilaženja i neslaganja bude na način, koji ne vodi frakcionizmu, međusobnom kontriranju i pariranju… u tom slučaju takva vrsta razilaženja nije opasna i štetna!” (El-Sava'ik el-Mursele, 2/519)
5 Imam Malik rhm., kaže: “…ne smatram da je ono na čemu sam ja manje vrijedno od onoga na čemu si ti, a volio bih da uvijek budemo obojica u pravu!” (Sijeru E'alamil-Nubela’, imam el-Zehebi rhm., 8/114)
6 Šejhul-Islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: “Allah dž.š., i Njegov Poslanik s.a.w.s., naređuju slogu, džemat, i zajedništvo, a zabranjuju cijepanje i razilaženje!” (Medžmu'atul-Fetava, 11/92)
7 Imam el-Šewkani rhm., kaže: “Hal, odnosno stanje pristrasnih osoba i fanatika je: …traženje dokaza kojim bi potvrdili ono na čemu su… i ako su ubjeđeni ili pak znaju da je hakk (istina), na drugoj strani!?” (Edebul-Taleb, str. 81)
8 Abdullah b. Mes'ud r.a., kaže: “Ko ti dođe sa hakkom – istinom – primi je, pa makar ti osoba bila mrska i nedraga, a ko ti dođe sa batilom – neistinom – odbij je, pa makar ti osoba bila ljupka i draga!” (El-Ihkam fi Usulil-Ahkam, od Ibnu Hazma rhm., 4/586)
9 Hatim el-Esamm rhm., kaže: “Imam tri osobine, kada su u pitanju osobe s kojima nisam u dobrim odnosima:
1. Veselim se kada budu u pravu, i kada nešto pogode.
2. Rastužim se kada ne budu u pravu, i kada pogriješe.
3. Sebe obuzdavam od nedoličnog ponašanja prema njima!”
Kada je ovo ispričano Ahmed b. Hanbelu rhm., rekao je: “Subhanallah, pametnijeg čovjeka još nisam čuo! Što li nas je neznanje poklopilo, i stalo na mjesto znanja!?
1. Prema čovjeku se neuko ponijesmo.
2. Rastužismo se kada istinu pogodi.
3. Razveselismo se onda kada ga zlo snađe!?” (Ihja'u ‘Ulumud-din, 1/64)
10 Imam Ibnul-Kajjim rhm., kaže: “Osoba koja je u nečemu pogriješila – naravno da nije dozvoljeno slijediti je po tom pitanju, ali isto tako nikako nije dozvoljeno obarati (nijekati) njen imamet, poziciju, ugled i položaj kojeg uživa međ’ ostalim muslimanima!” (I'ilamul-Muvekki'in, 3/359)
Izvor: Iz knjige “Fikhul-I'itilaf”
Autor: Šejh Mahmud Muhammed El-Haznedar
Priprema: Menhedz.com
