Ko je bio Mejmun ibn Mihran
On je poznati tabi'in, veliki imam, učenjak i muftija na Arapskom poluotoku. Njegova kunja je ‘Ebu Ejjub’ El-Džezeri, El-Rakki. Oslobodila ga je žena koja je bila od potomaka Nasra ibn Muavije iz Kufe, gdje je i odrastao, a zatim se nastanio u Rakki. Oko njegove smrti učenjaci imaju podijeljeno mišljenje, neki kažu da je preselio 116, dok drugi kažu 117. hidžretske godine.
Slušao je hadise od sljedećih ashaba i tabi'ina:
Ebu Hurejre, Aiša, Ibn Abbas, Ibn Omer, Dahhak ibn Kajs El-Fihri, Safijja bint Šejbe El-Abderijje, Amr ibn Osman, Ummu Ed-Darda, Omer ibn Abdul-‘Aziz, Nafia idr, radijellahu anhum.
Od njega su mnogi uzimali znanje, a mi ćemo spomenuti one najpoznatije učenjake:
njegov sin Amr, Ebu Bišr ibn Ijas, Sulejman El-E'ameš, Hadžadž ibn Ertah, Furat ibn Es-Saib, El-Evzai, M'akil ibn Abdullah, Hasif idr, rahimehumullah.
Spominje se da je rođen iste godine kada je ubijen Ali ibn Ebi Talib, radijellahu anhu, tj. četrdesete hidžretske.
Grupa muhaddisa je za njega rekla da je „sika“ povjerljiv, a imam Ahmed je rekao: „On je većeg stepena povjerljivosti od Ikrimeta“.
Sulejman ibn Musa je kazao: „Ova četvorica su najučenija kod ljudi za vrijeme hilafeta Hišama ibn Abdul-Melika: Mekhul, El-Hasen (El-Basri), Ez-Zuhri, i Mejmun ibn Mihran“.
Rekao je Ebul-Melih: „Nisam vidio boljeg čovjeka od Mejmuna ibn Mihrana“.
Prenosi se da je Mejmun jedne prilike raspravljao s nekim čovjekom koji je bio od sljedbenika irdžaa (murdžija), pa je dok su se oni raspravljali, pored njih prošla neka žena pjevajući, tada reče Mujmun: „Kako iman ove žene može biti poput imana Merjeme kćerke Imrana?“ čovjek se pokupi i ode, i ništa mu ne uzvrati.
Rekao je Mejmun ibn Mihran:
„Čovjek neće biti bogobojazan sve dok ne bude sam sa sobom svodio račun više nego što ortaci međusobno svode račune. I sve dok ne bude znao porijeklo svoje odjeće, hrane i pića (tj. da li je sve to haram ili halal)“.
Ebul-Melih prenosi da je neki čovjek došao Mejmunu i zaprosio njegovu kćerku, te mu on reče: „Nije ona za tebe“, a čovjek upita: „A zašto?“ „Ona voli zlato i ukrase“ odgovori Mejmun. A čovjek će na to: „Pa ja posjedujem ono što ona želi“. Tada mu Mejmun uzvrati: „E, sada, ti nisi za nju!“
Neki čovjek reče Mejmunu: „O Ebu Ejjube, ljudi će neprestano biti u hajru dokle god te Allah poživio medju njima“, a Mejmun mu uzvrati: „Gledaj svoja posla, ljudi će neprestano biti u hajru dokle god budu strahovali od njihova Gospodara“.
Od Džafera ibn Burkana se prenosi da je rekao: “Jedne prilike Mejmun mi reče: ‘O Džafere, kaži mi u lice ono što prezirem, jer doista čovjek neće savjetovati svoga brata sve dok mu ne bude u lice kazao ono što on prezire’.“
Prenosi se od Furata da je čuo Mejmuna kako kaže:
„Kada bi među vama bio proživljen neko od selefa, on bi prepoznao samo vašu kiblu“.
Također, Furat ibn Es-Saib prenosi da je Mejmun kazao:
„Sa trima stvarima nikako nemoj sebe iskušavati:
1– Nemoj odlaziti sultanu, pa makar govorio: „Naredit ću mu da bude pokoran Allahu“;
2– Nemoj slušati ništa od strasti, jer ti zaista ne znaš šta se od toga može zakačiti za tvoje srce;
3– I nemoj se osamljivati za ženom (strankinjom), pa makr i rekao: „Podučavat ću je Allahovoj Knjizi“.
Iz knjige: Sijerul-e'alamin-nubela (5/71)
Izvor: http://library.islamweb.net/
Prevod: Menhedž
