Prenosi se od Ebu el-‘Alaa, r.a., da je Osman ibn Ebi el-As r.a., došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao:
„'Šejtan se ispriječio između mene i mog namaza i učenja, smeta mi kad učim Kur'an.’
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem mu reče: ‘To je šejtan, zovu ga Hinzeb. Kada ga osjetiš, traži utočište kod Allaha od njega i tri puta pljuni na lijevu stranu.’
Osman reče: ‘Uradio sam tako i otišlo je od mene.'“ (Muslim bi šerhi Nevevi, 14/190)
U dva Sahiha prenešeno je od Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao:
„Kada klanjate priđe vam šejtan i ometa vas tako da zaboravite koliko ste klanjali. Kada to osjetite, učinite dvije sehvi sedžde dok sjedite.“ (Buhari mea’ el-Feth, 3/104.; Muslim bi šerhi Nevevi, 5/75)
Znaj da šejtan ometa klanjača na dva načina:
1. Putem vanjskih čula.
Primjer za to je klanjač koji čuje viku i to ga ometa u namazu, ako u toku namaza ugleda nešto privlačna poput ukrasa i slično. Ovo se sprječava uklanjanjem svega što odvlači pažnju i klanjača ometa.
Kada je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, obukao ogrtač sa nekim znakom na sebi koji mu je poklonio Ebu Džehm i klanjao u njemu nakon namaza ga je skinuo i rekao:
„Vratite ga Ebu Džehmu! Maloprije mi je privukao pažnju u namazu. Donesite mi ebdžanijski ogrud što mi je dao Ebu Džehm!“ (Muttefekun alejhi)
Prenio je Nesai, rahimehullah, od Ibn Abbasa, radiiallahu ‘anhuma, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na minberu, na ruci nosio prsten i bacio ga, te je rekao:
„Odvratio mi je pažnju. Gledao sam malo u njega, malo u vas.“ (Nesai, 8/195)
Zbog toga su učenjaci pokudili ukrašavanje džamija, jer odvraća pažnju klanjačima. Prenio je lbn-Huzejme, rahimehullah, u svom Sahihu da je Omer, r.a., naredio izgradnju džamija i rekao:
„Zakloni ljude od kiše, i nipošto ne farbaj zidove u crveno ili žuto pa da bude smutnja ljudima!“ (Buhari mea ‘ el-Feth, 1/539)
Imam Ahmed, rahimehullah, je rekao:
„Ništa se ne piše u pravcu kible, jer zaokuplja klanjačevo srce.“ (El-Mugni, 2/73)
2. Odvlačenje pažnje putem srca.
Kome u srce uđe ljubav prema dunjaluku ne može se riješiti toga u namazu niti van namaza. Ko nešto zavoli često o tome misli. On klanja, stoji, sjedi, pregiba se, pada na sedždu ali srce mu je ispunjeno dunjalukom samo o njemu misli, šejtan ga vodi iz doline u dolinu, od jedne do druge misli. To je veliki šejtanov prilaz čovjeku, a toga je spašen samo onaj koga Allah, ‘azze ve dželle, uputi.
Jedini lijek za to je spoznaja bezvrijednosti dunjaluka, često učenje dove:
„Allahumme idžal ed-dunja fi ejdina ve la tedž'alha fi kulubina!“
(Allahu moj, daj da nam dunjaluk bude u rukama, a ne u srcima!)
Također, pomaže i sjećanje na Allahovu, ‘azze ve dželle, veličinu kada staneš pred Njega. On je uništio faraone i Njemu su se poklonili nasilnici.
Iz knjige: Zaštita od džinna i šejtana – Vehid Abdusselam Bali
Obrada: Menhedž.com
