Imam i mufessir Ibnu Džerir Et-Taberi, rahimehullah, je kazao:
Allah zaista voli bogobojazne koji mu se pokoravaju, izvršavanjem Njegovih naredbi i klonjenjem Njegovih zabrana. Rekao je Uzvišeni:
وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ مَعَ ٱلۡمُتَّقِينَ
I znajte da je Allah uz bogobojazne. (Et-Teuba, 36)
Rekao je Ibnu Abbas, radijellahu anhu: Uzvišeni time cilja da je On uz Svoje evlije (štićenike) koji Ga se boje izvršavaući ono što im je naredio, i ostavljajući ono što im je zabranio. (Tefsri Et-Taberi, 14/132)
Također, imam Et-Taberi, rahimehullah, je kazao:
Prilikom borbe protiv njih (nevjernika) budite čvrsto ubjeđeni da je Allah uz vas, da će vas On, u vašoj borbi protiv njih, pomoći. Pa ako se budete bojali Allaha izvršavanjem Njegovih naredbi i kloneći se Njegovih zabrana, Uzvišeni Allah će zaista pomoći one koji Ga se boje. (Tefsir Et-Taberi, 14/576)
Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
„U tijelu uistinu postoji jedan komad mesa, kada je on zdrav, cijelo tijelo je zdravo, a kad on oboli, cijelo tijelo oboli; a to je srce ?“ (Buhari, 52, Muslim, 1599)
Mjesto takvaluka
Imam Ibnu Redžeb el-Hanbeli, rahimehullah, je rekao:
U spomenutom govoru nalazi se dokaz da je temelj bogobojaznosti i nepokornosti srce. Ako je srce čestito i bogobojazno, i tijelo će biti takvo. A ako je srce nepokorno, i tijelo će biti takvo. (Džami'ul-‘ulum, 2/673)
Značenje takvaluka
Kada je Ebu Hurejre, radijellahu anhu, bio upitan šta je bogobojaznost, rekao je:
„Da li si nekada išao putem punim trnja?“
„Da!“, odgovori prisutan.
„Kako si išao po njemu?“, upita Ebu Hurejre.
Čovjek odgovori: „Kad god bih vidio trnje, ja ili bih ga izbjegao ili preskočio ili stao.“
Ebu Hurejra reče: „Eto, to je bogobojaznost (tj. čuvanje grijeha kao što se čuva od trnja).“ (Džemi'ul-‘ulum, 2/427)
Mnoštvo (dobrih) djela uz mnoštvo grijeha
Neki je čovjek upitao Abdullaha ibn Abbasa, radijellahu anhuma:
„Koji ti je čovjek draži: onaj koji nema mnogo dobrih djela, ali uz to nema ni mnogo grijeha, ili onaj koji ima mnogo dobrih djela, ali uz to ima i mnogo grijeha?“
A Abdullah ibn Abbas mu odgovori: „Ništa ne poredim sa ostavljanjem grijeha.“ (Edebud-dunja ved-din, 98 str.)
Neke osobine bogobojaznih
– Priznaju istinu, prepoznaju i prihvataju je još prije nego li im se ista predoči, a osporavaju neistinu, klone se iste, te strahuju od Uzvišenog Allaha Kome ništa nije skriveno.
– Bogobojazni rade po onome što je u Allahovoj Knjizi, pa zabranjuju ono što ona zabranjuje, i dozvoljavaju ono što ona dozvoljava.
– Ne pronevjeravaju svoje emanete, nisu neposlušni (svojim roditeljima, ili pretpostavljenima), ne kidaju rodbinske veze, ne ezijete svoje komšije, ne uznemiravaju svoju braću, i na ružno uzvraćaju lijepim.
– Daju i udjeljuju onome ko im uskraćuje, te opraštaju onome ko im zulum čini.
– Od njih se uvijek očekuje dobro, a od njihovog zla su drugi sigurni.
– Ne gibete nikoga, niti lažu, niti su dvolični, niti prenose tuđe riječi, niti zavide.
– Ne pretvaraju se, ne prave smutnje, niti potvaraju druge.
– Oni se svoga Gospodara boje i u osami, i od časa oživljenja strijepe.
Stvarnost takvaluka
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:
Osoba neće postati bogobojaznom sve dok se ne odrekne i onoga što nije loše iz bojazni da ne uradi ono što je loše.
(Hadis bilježi Et-Tirmizi)
Ugled kod Allaha se postiže takvalukom
Rekao je Uzvišeni Allah:
إن أكرمكم عند الله أتقاكم
Najugledniji od vas kod Allaha je onaj koji Ga se najviše boji.
(El-Hudžurat, 13)
Rekao je šejh Es-Sa’di, rahimehullah:
”Međutim, ugled biva bogobojaznošću, pa najugledniji kod Allaha je onaj najbogobojazniji, a to je onaj koji se najviše pokorava i najviše udaljava od harama. Dok to nije onaj koji ima najviše rodbine i naroda, niti onaj koji je najboljeg porijekla. Ali je Allah, azze ve džell, Mudri i Sveznajući, i On Uzvišeni zna ko je od njih istinski ostvario bogobojaznost, i svojom nutrinom i svojom vanjštinom, od onih koji su to ostvarili samo svojom vanjštinom, pa će shodno tome svakog od njih nagraditi.” (Tefsir Es-S’adi, 802. str)
Ako si ovo razumio, onda znaj da je takvaluk izvršavanje naredbi i klonjenje zabrana, jer su bogobojazni oni koje Allah vidi tamo gdje im je naredio, i ne približavaju se onome što im je zabranio.
Takvaluk i njegov trag na snove
Rekao je Hišam b. Hassan: Imam Muhammed b. Sirin bi bio upitan o stotinu snova, i ne bi na to odgovarao osim ovim riječima: “Boj se Allaha i čini dobro na javi, i tada ti, šta god usnio, neće naštetiti.”
Boj se Allaha Uzvišenog
Mudri Lukman je svome sinu savjetovao sljedeće:
”O sinko, boj se Allaha, i nemoj ljudima pokazivati da Ga se bojiš kako bi te uvažavali, a srce ti je grešno.”
Rekao je imam Dž’afer:
”Nemoj vjeru uzimati kijasom (analogijom), ta doista je Iblis bio prvi koji je kijasio (u vjeri), onda kada mu je Allah, azze ve džell, naredio da se pokloni Ademu, pa je on rekao: ‘Ja sam bolji od njega! Mene si stvorio od vatre, a njega od gline.’”
Uzvišeni Gospodar veli:
إنما المؤمنون الذين إذا ذكر الله وجلت قلوبهم
“Pravi su vjernici samo oni čije se srca strahom ispune kad se Allah spomene.” (El-Enfal, 2)
Imam i mufessir Es-Suddijj je o ovom ajetu kazao: “To je čovjek koji hoće nekom učiniti zulum, ili poželi grijeh, te mu se rekne: ‘Boj se Allaha!’ pa mu se srce strahom ispuni.” (Tefsir Ibn Kesir, 4/11)
Spominje se da su neka dva čovjeka vršila kupoprodaju u prisustvu Abdullaha b. Omera, radijellahu anhuma, a jedan od njih se mnogo zaklinjao. I dok su tako trgovali neki čovjek ih je čuo te se obrati onome koji se mnogo zaklinjao: “O Allahov robe, boj se Allaha i nemoj se mnogo zaklinjati, jer ti to zaklinjanje, zaista neće povećati rizk (opskrbu), a niti će ga umanjiti ako se ne budeš zaklinjao.“
Jedne prilike je imamu Ebu Hanifi rečeno: “Boj se Allaha!”, pa se on uznemiri i požuti, a zatim se povrati i reče: “Allah te nagradio svakim dobrom.”
Izvor: Iz knjige “Hekeza kene Es-Salihun” (17 – 20 str)
Autor: šejh Halid el-Husejnan, rahimehullah.
