Dvadeset i šesta greška: Učenje (kur'anskih sura) na ruku'u ili sedždi.
Ispravno: Kuranske sure treba učiti prilikom kijama (stajanja), a što se tiče ruku'a tu se treba veličati Uzvišeni Gospodar, dok kod sedžde treba što više upućivati dove.
Dvadeset i sedma greška: Neki klanjači kada uđu u mesdžid i zateknu imama kako se vraća sa ruku'a, ili, pak, ide na sedždu on pričeka dok imam ne sjedne na tešehhudu ili dok se ne uspravi na kijamu.
Ispravno: Kada muktedija uđe u mesdžid obaveza mu je da se priključi džematu i slijedi imama, ma u kojoj god se poziciji imam nalazio, svejedno bio on na sedždi ili se pak vraćao sa ruku'a i slično tome.
Dvadeset i osma greška: Spajanje prstiju na šakama te naslanjanje iste na koljena prilikom ruku'a.
Ispravno: Kada se, prilikom ruku'a, šake naslanjaju na koljena prste treba držati odvojenim (a ne spojenim).
Dvadeset i deveta greška: Neispravljanje leđa prilikom stajanja na ruku'u, a u stanju je to učiniti.
Ispravno: Prilikom ruku'a leđa treba biti vodoravna, uz postojanje mogućnosti za tim, tako da ako bi se na njih stavila posuda s vodom, ne bi se prosula.
Trideseta greška: Pretjerivanje prilikom širenja nogu u namazu, kod kijama i ruku'a te vraćanja s istog.
Ispravno: Muktedija treba voditi računa da u toku namaza kada je na stajanju, ili na ruku’, ili kada se vraća s istog ne pretjeruje u širenju svojih stopala, jer to rezultira ezijetom i tjeskobom klanjača pored njega. Naprotiv, umjerenost i sredina je uvijek najpreča, pa će tako naći sredinu između pretjeranog širenja i pretjeranog spajanja nogu.
Autor: Abdul-‘Aziz ibn Nasir El-Musejnid
Iz knjige „El-Kavlul-mubin fi ma'rifeti ma jehummu el-musallin“
Prevod sa arapskog: Menhedz.com
