Pismo Haruna, emirul-mu'minina – kralju Nikfuru, psetu Rimljana
Imam Ibn Kesir spominje da je 187. h.g. jedan od rimskih kraljeva po imenu Nikfur prekršio ugovor o primirju kojeg su postigli kraljica Rini, koja je vladala prije Nikfura, i halifa Harun Er-Rašid.
Nikfur je svrgnuo kraljicu Rini, te je sebe postavio za novog kralja Armenaca. Kada je došao na vlast, htio je da iz svoje velike oholosti i tupavosti pokaže svoju snagu time što će prekršiti postignuti ugovor o davanju džizje od strane bivše kraljice.
Napisao je pismo i poslago ga halifi Harunu, čiji tekst glasi:
„Od Nikfura, kralja Rimljana – Harunu, kralju arapa. Doista, kraljica koja je bila prije mene se prema tebi odnosila kao prema kralju, dok se prema sebi odnosila kao prema pijunu. I zato ti je slala sve ono što je slala od velikog i dragocjenog imetka (tj. džizje), a to zbog toga što su žene slabe i glupave. Pa kada budeš pročitao moje pismo, vrati sve ono što ti je ona do sada slala, i neka to bude tvoj iskup. U suprotnom, između nas i tebe bit će rata.“
Kada je halifa Harun Er-Rašid pročitao njegovo pismo, tako se naljutio – da od prisutnih niko nije smeo da pogleda u njega, a kamoli da mu se obrati riječima. Halifa je odmah naredio da mu se donesu pero i tinta, te je počeo pisati odgovor na poleđini istog pisma.
Rekao je Harun:
„U ime Allaha, Milostivog, Svemilosnog!
Od Haruna, emirul-mu'minina – Nikfuru, psetu Rimljana:
Pročitao sam tvoje pismo, o sine kjafirke, a odgovor ćeš vidjeti prije nego što ćeš čuti. Ves-selam.“
Halifa je odmah pripremio svoju vojsku te je krenuo u pohod. Harun je, Allahovom dozvolom, uspio pokoriti rimskog kralja Nikfura i njegov narod, te su ponovo plaćali džizju poniženi. Spominje se da je iznos džizje, koju je Nikfur izdvajao muslimanima, bio 15 hiljada dinara. (El-Bidaje ven-nihaje, 10/209, Tarihul-islam 12/33)
Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
„Prije Kijametskog dana sam poslat sa sabljom, kako bi se samo Allah jedini, Koji nema druga, obožavao. Moj rizk se nalazi u sjeni moga koplja. Poniženje i prezrenost su na onoga ko suprotno mom naređenju postupa; i ko oponaša neki narod – on je od njih.“ (Ebu Davud, 4031), Ahmed, 9/126, Albani je rekao: hasen sahih)
Imam Ibn Radžeb el-Hanbeli, rahimehullah, je komentarisao ovaj hadis na sljedeći način:
„Najveće poniženje koje proizilazi iz suprotstavljanja Poslaniku, je upravo ostavljanje njegove prakse u vođenju džihada protiv Allahovih neprijatelja. Pa ko bude krenuo putem Vjerovjesnika u džihadu – bit će ponosan. A ko bude ne vodio džihad, iako je u stanju to činiti, on će biti ponižen.“ (El-Hikemu el-džediratu bil-ize'ati, 40. str.)
Rekao je drugi pravedni halifa, Omer bin El-Hattab, radijellahu anhu:
„Uistinu, mi smo narod koga je Allah islamom učinio ponosnim, i mi nećemo tražiti ponos u nečem drugom.“ (El-Mustedrak / 208, Musannef od Ibn Ebi Šejbe, 33847, 34444)
Prevod i priprema: Ebu Kajs
