Doista, mi ne sumnjamo u dobar nijet, inšaallah, islamista koji prihvataju učešće u političkom, demokratskom procesu, te da je njihov cilj umanjivanje štete koja se čini muslimanima kao i ostvarivanje nekih koristi za islam i muslimane – kako oni tvrde. Međutim mi ih pitamo: Da li ste dobro prostudirali negativne i opasne posledice učestvovanja u ovom procesu? Da li ste uzeli koristi, za koje tvrdite da ih želite ostvariti ulaskom u parlament, i stavili na jedan tas, a štete i opasne posljedice ulaska u njih na drugi tas i potom vagali? Da ste to uradili zasigurno bi ste vidjeli da bi vaga maslehe (koristi) otišla visoko spram težine tasa negativnih i opasnih posljedica učestvovanja u ovim procesima.
Da napravimo jedno kratko poređenje između ova dva tasa (koristi i štete):
Tas ostvarivanja koristi onih koji ulaze u parlamente:
Oni koji se upuštaju u političko djelovanje opravdavaju to činjenicom da oni ostvaruju neke koristi i otklanjaju neke štete od muslimana i islamske dawe, da oni pokušavaju opovrgnuti svako zakonodavstvo koje je oprečno islamu, te da oni predstavljaju glas islama koji brani islamska pitanja u političkim ustanovama, kao i da se oni na taj način suprostavljaju neprijateljima islama od sekularista, munafika, jevreja i kršćana i ne dozvoljavaju im da samo oni budu u parlamentu i tako prave nered.
Tas štete i negativnih i opasnih posljedica ulaskom u parlamente:
Nema veće štete od štete širka niti koristi, ma koliko ona izgledala velika, koja može opravdati činjenje širka koji se ogleda u sljedećim stvarima:
1 Polaganje zakletve od strane svake osobe koja ulazi u parlament na poštivanje ustava jedne države zajedno sa tačkama u kojima stoji da je islamski šerijat jedan od izvora zakonodavrstva (dakle ne jedini već jedan od tih izvora, što ukazuje da postoji i drugih izvora, a to je širk i kufr, op.prev.), ili da je šerijat glavni izvor zakonodavrstva (dakle glavni ali ne i jedini, i to opet kada se radi o arapskim zemljama a kakav je tek slučaj sa našim područjima gdje nema nikakvog mjesta za spomen Šerijata, op.prev). Zatim, zakoni koji dozvoljavaju zinaluk kada se radi o obostranom prihvatanju (tj. kada i muškarac i žena dobrovoljno počine zinaluk), zakoni koji dozvoljavaju alkohol, kamatu i druge zabranjene stvari. Isto tako i zakoni na osnovu kojih se daje dozvola za rad javnim kućama, kafanama i ostale stvari koje je Allah zabranio. Pa, subhanallah, kako čovjek može položiti zakletvu da će činiti kufr Allahu, a da na to nije prisiljen?!
Ima li veće štete od upadanja u ovako krupne stvari?! I koja je to korist koja se može porediti sa ovako obimnim fesadom i štetom po pojedinca koji učestvuje u ovim stvarima (parlamentu) a i po čitavu zajednicu?!
2 Druga stvar, koja nimalo ne zaostaje po opasnosti za prethodnom, a to je da učesnici u parlamentu od islamista sjede na mjestu gdje se zakoni Allaha, Stvoritelja nebesa i Zemlje, stavljaju na glasanje, pa na šta se parlament složi od tih propisa to je zakon koji ima legitimitet, a šta on odbije to se odbija i nema legitimiteta.
Subhanallah! Kako se propisi Sveznajućeg, Velikog i Mudrog mogu izlagati razumu ljudi kako bi oni glasali za njihovu dozvoljenost ili zabranjenost?! Kako musliman može prihvatiti da se propis hidžaba, pijenja alkoholnih pića, ili otvaranje javnih kuća, iznosi na glasanje hoće li se odobriti ili ne?! Ovo su stvari oko kojih je šerijat donio kategorički sud u plemenitom Kur'anu. Pa kako musliman može biti zadovoljan da sjedi na medžlisu (skupštini) u kojem se Allahovi propisi izlažu prihvatanju ili odbijanju, i u kojima vrhovna vlast pripada zulumćarskom, džahilijetskom medžlisu ljudi a ne Allahu?!
Zar nije Uzvišeni Allah rekao:
وإذا رأيت الذين يخوضون في آياتنا فأعرض عنهم حتى يخوضوا في حديث غيره
„Kada vidiš one koji lažima zadiru u Naše ajete i rugaju se, ti se od njih okreni sve dok drugu priču ne započnu.“ (En'am, 68)
Možda će islamista koji učestvuje u parlamentu reći da njegovo prisustvo u parlamentu znači stajanje na stranu šerijata i zahtjevanje da se zabrani ono što je Allah zabranio, i ohalali ono što je On ohalalio, bez prihvatanja bilo čega što je oprečno tome. Pa kada bude puno glasova koji zahtjevaju Allahov šerijat onda će posljedica tog glasanja biti izglašavanje šerijata.
Općenit odgovor na ove riječi bi glasio da opasnost leži u prihvatanju da Allahov šerijat bude podložan glasanju, hoće li se prihvatiti ili ne, bez obzira na posljedicu takvog glasanja (tj. bez obzira bio izglasan šerijatski propis ili ne). Osnova je da vrhovna vlast pripada Allahovom šerijatu, pa ono što se sa njim poklapa se prihvata a ono što se njemu suprostavlja to se odbacuje. I nije u osnovi dozvoljeno podvrgavati Allahove propise glasanju. Ono što se dešava u tim džahilijetsim medžlisima jeste oprečno tome, jer vrhovna vlast u njima pripada parlamentu pa ono što se slaže sa njihovim zakonima to se prihvata a ono što se suprostavlja to se odbija. Ova stvar predstavlja ogromnu opasnost onome ko je prihvati i njegov tevhid, i akidu el vela'a vel bera'a, dovodi u opasnost.
3 Zatim, treća stvar, a to je da učestvovanje u ovim medžlisima, ulazak pod istu ambrelu i sjedenje zajedno sa kafirima i bezbožnicima predstavlja vid odobravanja parlamenta i davanje legitimiteta istom, kao i obmanjivanje ljudi da takvi medžlisi imaju legitimitet a i oni koji su u njima, koji su ih osnovali od taguta i njihovih partija. Ulazak islamista u parlamente predstavlja jako čudnu i kontradiktornu stvar, to zbog toga što se od onih koji pozivaju Allahu traži da zanijekaju parlamente i one koji su ih osnovali, i da se bore protiv njih, jer to predstavlja kufr u taguta i iman u Allaha.
Rezultat upoređivanja koristi i štete ulaskom u parlamente:
Nakon ove usporedbe između tasa koristi i šteta postaje nam jasno da su štete i opasnosti koje proističu iz učešća islamista u političkom djelovanju mnogo veće od onih koristi za koje islamisti tvrde da ih žele ostvariti, a to zbog toga što se te štete i opasnosti vežu za širk koji je oprečan tevhidu. A ima li veće štete od širka?!
Isto tako, kada uporedimo koristi i štete u pogledu njihovog ostvarivanja u praksi, vidjećemo da su štete mnogo više ostvarljivije i očiglednije za razliku od koristi koje uglavnom budu imaginarne. A činjenično stanje je najbolji svjedok tome, jer šta su islamisti ostvarili od koristi za islam i muslimane?!!
Autor: Šejh Abdul Aziz el Džulejjil
Iz djela Fikhu en nevazil fi davil Kurani ves – sunne (Shvatanje novonastalih mesela u okrilju Kur'ana i sunneta)
