Rekao je šejhul-islam Ibn Tejmijje, rahimehullah:
Sve ono što je Allah Uzvišeni naredio, naredio je iz mudrosti, i sve ono što je zabranio, zabranio je iz mudrosti.
Ovo je stav svih šerijatskih pravnika, i prvaka ovog ummeta, te ostalih učenih i onih koji to nisu, stoga, ne postoji puhki ibadet tako da se u njemu ne nalazi nikakav vid hikmeta (mudrosti).
Što se tiče džemreta na hadždžu (bacanje kamenčića) i kretanja između Safe i Merve, to djelo je samo po sebi ciljano zbog toga što u sebi sadrži spominjanje Allaha. Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
„Doista su kretanje između Safe i Merve te bacanje kamenčića propisani radi spominjanja Allaha.“1 I kako se nakon ovoga može reći: „Nema mudrosti!“?
Dok, činjenje djela koje je po šerijatu naređeno, a da u njemu nema nikakve koristi niti hikmeta, već samo kao puhka pokornost koju vjernici izvršavaju, ovakvo nešto meni nije poznato!“
Izvor: Medžmu'ul-fetava (14/144).
Prevod: Menhedž
Bilješka:
1. Ebu Davud (1888).
