Dokaz o propisanosti pomirenja nalazimo u Kur’anu, sunnetu i idžma’u učenjaka:
– Rekao je Allah: “Pomirenje je dobro (hajr ).” (sura En-Nisa, 128)
i rekao je: “Ako se dvije skupine vjernika sukobe, izmirite ih; a ako jedna od njih, ipak, učini nasilje drugoj, onda se borite protiv one koja je učinila nasilje sve dok se Allahovim propisima ne prikloni, onda ih po pravdi izmirite i budite pravični; Allah, zaista, voli pravične.” (sura El-Hudžurat, 9)
i rekao je: “Zato se bojte Allaha i izgladite međusobne razmirice.” (sura El Enfal)
Rekao je Allahov Poslanik alejhi selam: “Pomirenje je dozvoljeno između muslimana, osim pomirenja koje dozvoli haram ili zabrani halal.” Tirmizi je ovaj hadis ocijenio ispravnim.
Poslanik alejhi selam je i sam lično mirio ljude.
Dozvoljeno pomirenje (sulh) jeste ono koje je pravedno ono koje je Allah i Njegov Poslanik naredi. To je ono pomirenje kojim se traži, prvo, Allahovo zadovoljstvo, a zatim (zadovoljstvo) onih koji su u sporu.
Onaj ko miri ljude mora biti upoznat sa stvarnostima situacije, da poznaje islamske propise, da cilja pravdu. Stepen onoga koji miri ljude je bolji od stepena postača, s tim ako pomirenje ne bude pravedno pretvara se u nepravdu i uništavanje prava.
Primjer tome je da čovjek miri jakog zulumćara i slabog mazluma onim čime je zulumćar zadovoljan i omogućava mu da nastavi u zulumu a sa druge strane uništava pravo slabog i ne omogućava mu da uzme svoje pravo.
Pomirenje biva u pravima stvorenja u onome što jedni imaju prava kod drugih, a što se tiče Allahovih prava kao što su šerijatski određene kazne (hudud) i zekat, onda tu nema pomirenja (nagodbe) jer je kod Allahovih prava pomirenje izvršavanje istih na potpun način.
Pomirenje između ljudi ima pet vrsta:
1. Pomirenje između muslimana i onih koji protiv njih ratuju;
2. Pomirenje između pravednih muslimana i muslimana koji čine neke vidove nasilja;
3. Pomirenje između supružnika ako se pobojimo rastavljanja između nih;
4. Pomirenja dva parničara čija parnica nije imovinske prirode;
5. Pomirenje između dva parničara imovinske prirode;
Sažeto iz knjige El Mulehasul Fikhij od Fevaza el Fevzana
Priprema i prevod: Menhedž
