Kada musliman prouči neki od ajeta u kome se spominje sedžda ili čuje da ga je neko drugi proučio, sunnet mu je učiniti sedždu. To će učiniti tako što će donijeti tekbir (Allahu ekber) pri spuštanju na sedždu i dizanju sa sedžde. Na samoj sedždi će izgovoriti:
Sedžede vedžhi lillezi halekahu ve savverehu ve šekka sem’ahu ve besarehu bi havlihi ve kuvvetihi fe tebarekellahu ahsenul-halikin!
(Moje lice pada na sedždu Onome Koji ga je stvorio i oblikovao i Koji mu je Svojom moći i snagom dao sluh i vid. Neka je uzvišen Allah, najljepši Stvoritelj.)1
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o ovoj sedždi je rekao: ”Kada čovjek prouči neki od ajeta sedžde i učini sedždu, šejtan se povuče u stranu i počne plakati i govoriti: “Teško meni! Naređeno mu je da učini sedždu, pa ju je učinio i zaslužio Džennet, za razliku od mene, kome je, također, bilo naređeno da je učini, pa sam bio neposlušan i tako zaslužujem Džehennem.'“2
Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, je kazao: „Činili smo sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, sedždu u (surama) ‘Ikre` bismi rabbikellezi halek’ i Izes-sema un šekkat’.”3
Iz knjige “Namaz u islamu”
Autori: Elvedin Borozan i Balkan Ummu-Isa
Bilješke:
1 Muslim, 771 i Et-Tirmizi, 580.
2 Muslim , 81 i Ibn Madže, 1052.
3 Buhari, 766 i Muslim, 578.
