Naslovnica Islam Brak i porodica Služenje mužu

Služenje mužu

350
sluzenje zene muzu

Došlo je u djelu ‘El-Mevsuatul-Fikhijjetul-Kuvejtijje’:

“Nema razilaženja među učenjacima da je ženi dozvoljeno da služi svome mužu u kući, svejedno bila od onih koje služe samu sebe ili ne bila, ali su se razišli oko obaveznosti ovog služenja:

Većina (šafije, hanbelije i neke malikije) smatra da služenje žene njenom mužu nije obaveza ali joj je preče da radi po običaju.

Hanefije su stava da je ženi vjerska, a ne pravosudna obavezna da služi svoga muža jer je Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem podijelio poslove između Alije i Fatime radijellahu ‘anhuma pa je poslove unutar kuće dodijelio Fatimi a poslove izvan kuće Aliji. Na osnovu ovoga žena ne može tražiti nadoknadu od muža zbog služenja njemu.

Takođe, mnoge malikije, Ebu Sevr, Ebu Bekr Ibn Ebi Šejbe i Ebu Ishak El-Džuzedžani su stava da je žena obavezna služiti muža u poslovima unutar kuće koji po običaju žene obavljaju. To baziraju na predaji o Fatimi radijellahu ‘anha kada je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, presudio svojoj ćerki služenje unutar, a Aliji dodijelio poslove izvan kuće. Kao i na osnovu hadisa: “Da sam ikome naredio da učini nekome sedždu, naredio bih ženi da učini sedždu njenom mužu! Ako bi čovjek naredio svojoj ženi da prebaci kamenčiće sa crvenog brda na crno i sa crnog na crveno njena obaveza bi bila da to uradi.”[1]

Kaže El-Džuzedžani: “Ovo je pokornost u stvarima od kojih nema koristi, pa šta je sa stvarima na kojima opstoji suživot?”

Kao i zbog toga je Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem naređivao njegovim ženama i govorio: “O Aiša, nahrani nas! O Aiša, dodaj mi nož, naoštri ga o kamen.” (Muslim)

Kaže Ibn Džerir Et-Taberi, rahimehullah: “Svaka žena koja je u stanju da služi u kući: melje brašno, pravi hljeb, i slično tome, to nije obaveza muža, ako je običaj da žena to sama radi.”[2]

U istom djelu (30/126) kao pojašnjenje stava malikija stoji: “Osim da bude od najuglednijih žena, tada nije obaveza da služi, osim ako joj je muž siromašan (ne može priuštiti sluškinju).”

Stav o obaveznosti žene da služi u kući biva potvrđeniji ukoliko je to običaj. Ona se udala bez uslova da bude pošteđena služenja, pa njen brak podrazumijeva i služenje, jer je poznati običaj kao postavljeni uslov (المعروف عرفا كالمشروط شرطا). Zbog toga neki učenjaci smatraju ispravnijim mišljenjem da je ženi obaveza da služi svoga muža i za to navode dokaze.

Rekao je šejhul-Islam Ibn Tejmijje, rahimehullah: “Obaveza je (vadžib) ženi da služi svoga muža po običaju i to se razlikuje od stanja do stanja; služenje one koja je u pustinji nije kao one u gradu, služenje snažne nije kao služenje slabe. Ovo je stav El-Džuzedžanija i Ebu Bekra ibn Ebi Šejbe.”[3]

Ibn Kajjim, rahimehullah, kaže: “Poglavlje o presudi Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, o služenju žene njenom mužu. Rekao je Ibn Habib u ‘El-Vadiha’: ‘Presudio je Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem između Alije ibn Ebi Taliba i Fatime radijellahu ‘anhuma kada su se požalili na služenje, pa je Fatimi presudio (obavezao) poslove unutar kuće a Aliji poslove van kuće.’ Zatim je Ibn Habib rekao: ‘Poslovi unutar kuće poput miješanja tijesta, kuhanja, postelje, usisavanja, zahvatanja vode i drugih kućnih poslova.’

U dva Sahiha (Buhari i Muslim) stoji da je Fatima radijellahu ‘anha došla Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem da se požali na tragove (povrede) od mlina koje ostavlja na njene ruke i da zatraži slugu ali nije ga zatekla, pa je razlog svog dolaska spomenula Aiši radijellahu ‘anha. Kada je došao Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem Aiša ga je obavijestila o tome. Kaže Alija radijellahu ‘anhu: “Bili smo već legli u postelju kada nam dođe Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Htjeli smo ustati ali nam on reče: ‘Ostanite kako jeste!’ Došao je između nas i sjeo tako da sam osjetio hladnoću njegovih stopala na stomaku, te reče: ‘Hoćete li da vas obavijestim o onome što je bolje za vas od onoga što ste tražili (slugu)? Kada legnete u postelju recite trideset i tri puta (33) Subhanellah, trideset i tri puta (33) El-Hamdulillah i trideset i četiri puta (34) Allahu Ekber. To vam je bolje od sluge.’” Rekao je Alija radijellahu ‘anhu: “Nakon toga ovaj zikr nisam izostavljao.” Neko reče: “Čak ni noći Siffina?” Reče: “Čak ni noći Siffina.“

Vjerodostojno se prenosi od Esme radijellahu ‘anha da je rekla: “Služila sam Zubejra u svim kućnim poslovima, imao je konja a ja sam se brinula o njemu; sakupljala sijeno i uzgajala ga.“[4]

Vjerodostojno se prenosi da je spremala hranu za njegovog konja, napajala ga, krpila posuđe, nosila košpice na svojoj glavi iz vrta koji je udaljen trećinu ferseha (jedna milja).

Oni koji obavezuju ovo služenje dokazuju to običajem (opće poznata stvar) onih kojima se Allah obraća Svojim govorom. A što se tiče toga da žena bude pošteđena, a muž da služi, usisava, mijesi, pere, posprema i radi u kući, to je ružno. Allah Uzvišeni kaže:

وَلَهُنَّ مِثْلُ الَّذِي عَلَيْهِنَّ بِالْمَعْرُوفِ

“One imaju isto toliko prava koliko i dužnosti, prema običaju.”[5]

I rekao je:

الرِّجَالُ قَوَّامُونَ عَلَى النِّسَاءِ بِمَا فَضَّلَ اللَّهُ بَعْضَهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ

“Muškarci su nadređeni nad ženama zato što je Allah dao prednost jednima nad drugima.”[6]

Ako ona ne bude služila mužu, već on njoj bude sluga, ona je onda njemu nadređena.

Takođe, mehr (vjenčani dar) je za ohalaljivanje odnosa gdje oba supružnika zadovoljavaju svoju potrebu, a mužu je obaveza da ženu izdržava, odjene i ugodno smjesti u zamjenu za naslađivanje, služenje i ono što je regulisano običajem.

Isto tako, uopšteni ugovori (العقود المطلقة) se ograničavaju običajem, a običaj je da žena služi i radi kućne poslove. Stav onih koji kažu da je služenje Fatime i Esme radijellahu ‘anhuma bilo dobrovoljno je neispravan, suprotstavlja mu se činjenica da se Fatima žalila na poteškoće tog služenja, a Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem nije rekao Aliji radijellahu ‘anhu da ona ne mora da ga služi, već da je to njena obaveza. Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem ne favorizira nikoga kada su propisi u pitanju. Kada je vidio Esmu radijellahu ‘anha na njenoj glavi hrana (za konja), a Zubejr bio prisutan, nije mu rekao kako joj nije obaveza da ga služi i da je to nepravda prema njoj, već mu je odobrio da ga žena u tome služi, kao što je to odobrio ostalim ashabima znajući da među ženama ima i onih koje to preziru i onih koje to prihvataju, u to nema sumnje.

Nije ispravno praviti razliku između ugledne i neugledne, siromašne i bogate. Ovo su najuglednije žene na svijetu (Fatima i Esma radijellahu ‘anhuma) pa su služile svoje muževe. Došla je Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem žaleći se na služenje, pa joj nije udovoljeno a Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem je u vjerodostojnom hadisu ženu nazvao ‘zarobljenicom’, pa kaže: “Bojte se Allaha po pitanju žena! One su zarobljenice kod vas.”[7] Stepen sluge je da služi onome ko je iznad njega. I nema sumnje da je brak jedan vid ropstva (porobljavanja) kao što to kaže jedan dio selefa, pa neka svako gleda kod koga će zarobiti svoju štićenicu, a piscu nije skriveno ispravnije od dva mišlejnja i jače od dva dokazivanja.”[8]

Rekao je šejh Usejmin rahimehullah: “Što se tiče služenja žene svome mužu to se vraća na običaj. Ono što je u običaju da žena služi svoga muža, to joj je obaveza (vadžib), a ono što nije u običaju, nije joj obaveza. Nije dozvoljeno mužu da tjera svoju ženu da služi njegovoj majci ili ocu ili da se na nju ljuti ako ona to ne radi. Obaveza mu je da se boji Allaha i da ne koristi svoju snagu jer je Allah iznad njega i On je Uzvišeni i Veliki. Rekao je Uzvišeni:

فَإِنْ أَطَعْنَكُمْ فَلا تَبْغُوا عَلَيْهِنَّ سَبِيلاً إِنَّ اللَّهَ كَانَ عَلِيّاً كَبِيراً

“a kad vam postanu poslušne, onda im zulum ne činite! -Allah je, zaista, uzvišen i velik!”[9] Kraj citata.[10]

Rekao je rahimehullah u Šerhul-Mumti’u: “Ispravno je da joj je obaveza da služi svoga muža.” (12/441)

Upitan je šejh Ibn Džibrin: Da li je obaveza žene da kuha hranu svome mužu, i ako to ne uradi da li je grešna zbog toga?

Pa je odgovorio: „U kontinuitetu je običaj muslimana da žena služi svome mužu u onome što je karakteristično za nju poput spremanja hrane, pranja odjeće i posuđa, čišćenje kuće i slično. Ovo je običaj još od vremena Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem pa sve do našeg vremena, bez da iko to negira. Ne treba ženu obavezivati stvarima u kojima je velika poteškoća i teret za nju već u skladu sa njenim mogućnostima i običaju, a od Allaha je podrška.“[11]

Ovim postaje jasno da je ispravnije mišljenje da je ženi obaveza da služi svome mužu i da se od nje traži da obavlja kućne poslove kao što se od čovjeka traži da privređuje i obavlja poslove van kuće.

Ako žena ne bude obavljala kućne poslove, ko će? Čovjek je cijelog dana zauzet privređivanjem a većina nije u stanju da plaća pomoćnicu. Kada bi žene ostavile služenje, muškarci bi ostavili ženidbu ili bi u bračnom ugovoru postavili uslov da ih žene služe i time bi nejasnoća nestala. A Allah najbolje zna.

Postavljeno je pitanje (43123) šejhu Munedžidu:

Kolika je bitnost muža za njegovu ženu? Da li joj je on preči od braće? Kome žena treba da služi? Da li je muž ženi preči od njenog oca i braće?

Odgovor:

Hvala Allahu. Kur’an potvrđuje da čovjek ima potvrđeno pravo kod svoje žene. Njoj je naređeno da mu bude poslušna, da se lijepo ophodi i da dadne prednost poslušnosti njemu u odnosu na poslušnost svome ocu i braći. On je njen Džennet i Džehennem. Od toga su i riječi Uzvišenog:

„Muškarci su nadređeni nad ženama zato što je Allah dao prednost jednima nad drugima i zato što oni troše imetke svoje.“[12]

I riječi Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem: “Ženi nije dozvoljeno postiti (nafilu) u prisutnosti muža, bez njegove dozvole, niti smije koga pustiti u kuću, bez njegove dozvole.” [13]

Šejh Albani pojašnjavajući ovaj hadis kaže: “Ako je ženi obaveza da se pokori mužu u zadovoljavanju strasti još preče je da mu bude pokorna u stvarima koje su preče i bitnije a tiču se odgoja djece, očuvanja porodice i drugih prava i obaveza.”[14]

Ibn Hibban od Ebu Hurejre bilježi da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Ako žena bude klanjala pet propisanih namaza, postila mjesec (ramazan), čuvala svoj polni organ i pokoravala se svome mužu, ući će u Džennet na koja god vrata bude željela.”[15]

Bilježi ibn Madže od Abdullaha Ibn Ebi Evfa, radijallahu anhu, da je rekao: ‘Kada je Muaz došao iz Šama naklonio se Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Poslanik reče: “Šta je to, Muaze?” Reče: ‘Došao sam u Šam i našao da se poklanjaju njihovim biskupima i svećenicima, pa sam u sebi poželio da sa tobom tako postupim.’ Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, reče: “Nemojte to raditi! Da sam naredio ikome da učini sedždu (pokloni se) nekome mimo Allaha, naredio bih ženi da učini sedždu mužu. Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhamedova duša, žena neće ispuniti pravo svoga Gospodara dok ne ispuni pravo svoga muža i ako je pozove (u postelju) a ona pred porod (na sedlu) odazvaće mu se.”[16]

Bilježi Imam Ahmed i Hakim od Husajna ibn Mihsana da je njegova tetka došla kod Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem zbog neke potrebe. Nakon što je završila Poslanik je upita: “Imaš li muža?” –“Imam”, odgovori ona. Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je upita: “Kakva si mu?” –“Ne uskraćujem mu ništa osim ono što nisam u stanju.” A Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, reče: “Pogledaj gdje si kod njega (na kojem stepenu) jer on je tvoj Džennet ili Vatra.” To jest: on je razlog tvog ulaska u Džennet ako ispuniš njegova prava i razlog ulaska u vatru ako mu uskratiš njegova prava.[17]

Ako se pokornost mužu suprotstavi pokornošću roditeljima dat će se prednost pokornosti mužu. Rekao je Imam Ahmed rahimehullah ženi koja ima muža i bolesnu majku: “Pokornost mužu joj je preča od poslušnosti majci osim da joj on dozvoli.”[18]

U djelu ‘El-Insaf’ stoji: “Nije joj obaveza pokoriti se roditeljima da napusti muža, niti da ih posjećuje i slično. Već joj je pokornost mužu preča.” (8/362)

U tom smilsu prenosi se hadis kojeg bilježi Hakim od Aiše radijellahu ‘anha da je rekla: “Pitala sam Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, ko od ljudi ima najviše prava kod žene?” –“Njen muž”, odgovorio je. Upitala sam: “A ko od ljudi kod čovjeka ima najviše prava?” –“Njegova majka”, reče. S tim da je ovaj hadis slab. Slabim ga je ocijenio šejh Albani u Daifut-Tergibi Vet-Terhib br. 1212, i odbacio Munzirijevo prihvatanje ove predaje.

Rekao je šejh Ibn Baz, rahimehullah: “Ovo je veoma bitno pitanje. Ispravan stav je da je ženi obaveza služenje mužu. Ashabe Allahovog Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem su služile njihove žene. Fatima radijellahu ‘anha je služila svome mužu i obavljala kućne poslove poput mljevenja (brašna), pospremanja, kuhanja i slično. I ovo je od lijepog suživota (المعاشرة بالمعروف) i to je osnova.

Gdje su današnje žene koje žive u blagodatima i užicima u poređenju sa majkama vjernika, za koje Aiša, radijellahu ‘anha, kaže: “Spremale smo Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem misvak i vodu za abdest.”[19]

Mejmuna radijellahu ‘anha kaže: “Spremila sam Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem vodu za gusul pa se okupao od džunupluka.”[20]

Lijep li je primjer te plemenite žene koja je služila svome mužu pa je radila na njivi, jednu milju prelazila noseći na glavi korpu sa košpicama, hranila i pojila konja, popravljala posude, mijesila itd. To je plemenita i strpljiva Esma kćer Ebu Bekra Es-Siddika, radijellahu ‘anhuma, žena Poslanikovog, sallallahu ‘alejhi ve sellem, druga Zubejra Ibnul-Avvama radijellahu ‘anhu.

Upitan je šejh Abdullah Ibn Džibrin: “Čitao sam u jednim novinama fetvu da žena uopšte nije obavezna da služi svome mužu i da je on oženio zbog užitka sa njom, a što se tiče služenja, to je od lijepog suživota. I kaže da je obaveza muža da obezbjedi poslugu ako ga ona ne služi iz bilo kojeg razloga. Da li je ovo tačno? Ako ovo nije tačno onda hvala Allahu da ova novina nema veliki tiraž, u suprotnom mnogi muževi će ostati raspušteni nakon što im žene pročitaju ovu fetvu.”

Pa je odgovorio: “Ova fetva nije ispravna i po njoj se ne radi. Već su sahabijke služile svoje muževe, kao što nas obavještava Esma bint Ebi Bekr o njenom služenju Zubejru Ibn Avvamu radijellahu ‘anhuma. Takođe, Fatima govori o svom služenju Aliji radijellahu ‘anhuma kao i druge sahabijke svojim muževima. Običaj muslimana je bio i ostao do danas da žena služi svome mužu onim što je uobičajeno od pravljenja hrane, pranja odjeće i posuđa, pospremanja kuće, pojenja stoke i muženja, pomaganja na njivi i slično od onoga što priliči ženi. Ovo je običaj još od vremena Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem do danas bez bilo kakvog prigovora. Međutim, ne treba je opterećivati stvarima u kojima ima poteškoće i napora, već u skladu sa mogućnostima i običajem, a Allah podršku daje.”[21]

Rekao je šejh Muhammed El-Muhtar Eš-Šenkiti: “Od prava muža kod njegove žene jeste služenje; ovim se cilja da žena služi svome mužu. Uzvišeni Allah je stvorio ženu i usadio joj fitru/prirodu, dao joj posebnosti koje joj pomažu da obavlja kućne poslove i vodi računa o kući, pa kada žena obavlja kućne poslove kako treba, onda je to smiraj za muževljevo oko, biva njome zadovoljan i osjeća da je pravo njegovog doma sačuvano, pa se smiri i smire mu se prsa. Uzvišeni Allah na to ukazuje kada kaže: “One imaju isto toliko prava koliko i obaveza/dužnosti.”[22] Žene imaju svoja prava kao što i čovjek ima svoja običajna prava. Pa se na običaj, po stavu većine učenjaka, vraćaju ova pitanja i on je sudija. A običaj dobrih ljudi i običaj muslimana u svakom vremenu i mjestu je da žena služi u kući svoga muža. Pogledaj majke svih vjernika kako su vodile računa o kući Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem. Bilježi Muslim od Aiše radijellahu ‘anha da je rekla: “Spremale smo Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem, misvak i vodu za abdest.” U vjerodostojnom hadisu od Mejmune radijellahu ‘anha se spominje da je rekla: “Spremila sam Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem vodu za gusul pa se okupao od džunupluka.”[23] Zbog ovoga je većina učenjaka složna da je propisano da žena služi mužu osim iznimnog stava koji kaže drugačije, što je slabo mišljenje, jer nema čestitijih žena od majki svih vjernika; ovo je kćer Poslanika sallallahu ‘alejhi ve sellem Fatima radijellahu ‘anha, pa je služila svome mužu i mljela košpice toliko da je to ostavljalo tragove/rane na njenim rukama.

Neki učenjaci su rekli: Povrijedila je ruku zbog čestog mljevenja košpica koje su hrana životinjama, a kako je tek sa davanjem prava svome mužu! Čak neki učenjaci spominju da je žena dužna da vodi računa o jahaćim životinjama, ako je to običaj. Takođe, u vjerodostojnom hadisu od Esme, radijellahu ‘anha, se spominje da je služila Zubejru; radila na njivi, trećinu ferseha prelazila noseći na glavi korpu i to je bio običaj žena pravovjernih i običaj muslimana da žene obavljaju kućne poslove i da ovo služenje ne umanjuje stepen/položaj žene, niti skrnavi njen ugled već je to njena priroda na kojoj ju je Allah stvorio, a nema izmjene u Allahovom stvaranju.

Neki ovo pitanje obavljanje kućnih poslova vide nečim nebitnim i sitnim ali su njegove posljedice lijepe za dušu čovjeka koji kada izađe iz svoje kuće osjeća da njegova žena o njoj vodi računa i na nju pazi. A kada uđe u kuću, a ona mu sve pospremila, on se odmori i srce mu se smiri. Tada je teško da nešto naruši harmoniju, loše utiče ili podstakne probleme između njega i njegove žene. Ukoliko žena odstupi od njene prirode, kuće muslimana će biti zapostavljene, a čovjek kada u njih uđe vidjet će stvari koje mu nisu drage, pa čak možda sam počne usisavati kuću, spremati hranu, mijesiti tijesto i peći hljeb, a to je ružno! Da, to je ružno i Allah to nije objavio. Žena treba da obavlja ono ža šta ju je Allah stvorio i čovjek treba da obavlja ono za šta ga je Allah stvorio i nije od fitre/prirode čovjeka da sam sebi služi ili da obavlja kućne poslove.

A ako žena kaže: “Služi sam sebi!” ili “Radi šta hoćeš,” to su krupne riječi koje izlaze iz njenih usta. Ona time izlazi iz okvira svoje prirode. Teško li se ženi koja se ružno ophodi prema svome mužu i koja mu uskraćuje zadovoljstvo koje biva sebebeom njenog ulaska u Džennet. Rekao je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem: “Koja god žena umre, a muž njom bude zadovoljan, ući će u Džennet.”[24]

Ako bude zahtijevala da on obavlja kućne poslove, a ona besposlena u kući uživa ili traži da dovede nekoga ko će ga služiti, možda padne u iskušenje, to je suprotno fitri. Međutim, ako postoje opravdane stvari koje primoravaju ženu da zahtijeva nekoga ko će obavljati te poslove onda nema smetnje. Zbog toga je Fatima radijellahu ‘anha došla Poslaniku sallallahu ‘alejhi ve sellem tražeći da joj dodijeli slugu. Pa je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Hoćete li da vas obavijestim o onome što je bolje nego sluga…” Ovo ukazuje da nije zabranjeno tražiti pomoćnike ukoliko postoji nužda ili prijeka potreba. Ali ako traži pomoć posluge zbog lijenosti, oholosti ili mišljenja da to nije njen posao, to je suprotstavljanje fitri i rušenje lijepog suživota kojeg svaka žena treba da čuva sa svojim mužem. Sve ove stvari su jako bitne i žena treba to da obezbijedi svome mužu. Dobra žena zna da nema ništa potpunije od Allahovog šerijata, niti bolje vjere od Allahove (Islama) i da će onog ko je zadovoljan Allahovim šerijatom Allah zadovoljnim i učiniti. Koliko god da čuje parola, vidi običaja i prakse koja se kosi sa šerijatom te odstupi od fitre, neka zna da je konačnica toga ružna. Koliko god neka stvar naizgled bila dobra (a suprotna je Šerijatu) posljedice toga su kobne. Na njoj je da se drži stvari koje su joj urođene i koje je naučila iz života dobrih prethodnica koje su vodile računa o suživotu sa svojim muževima i ispunjavale njihova prava na način na koji je Allah time zadovoljan.”

Rezime:

Obaveza je ženi da služi mužu i to je stav:

  • Hanefija, pogledaj El-Mebsut od Serhasija (11/29)
  • Malikija, pogledaj Minhul-Halil od Muhammed Ališa (4/392)
  • Taberija, pogledaj Fethul-Bari od Ibn Hadžera (9/506)
  • Ebu Sevra, pogledaj El-Mevsuatul-Fikhijjetul-Kuvejtijje, (19/44-45).
  • Ebu Bekra Ibn Ebi Šejbe, pogledaj El-Mevsuatul-Fikhijjetul-Kuvejtijje, (19/44-45).
  • Ebu Ishaka El-Džuzedžanija, pogledaj El-Mevsuatul-Fikhijjetul-Kuvejtijje, (19/44-45).
  • Ibn Tejmijje, pogledaj Medžmu’ul-Fetava (34/90)
  • Ibn Kajjima, pogledaj Zadul-Me’ad (5/170)
  • Ibn Hadžera, pogledaj Fethul-Bari od Ibn Hadžera (9/324)
  • Merdavija, pogledaj El-Insaf (8/267)
  • Sa’dija, pogledaj El-Muhtaratul-Dželijje (str.103)
  • Ibn Baza, pogledaj Fetava Nurun Aled-Derb (21/112)
  • Ibn Usejmina, pogledaj Fetava Nurun Aled-Derb (10/329)
  • Muhammeda Nasiruddina El-Albanija, pogledaj Adabuz-Zefaf (str.282)
  • Muhammeda ibn Saliha El-Munedžida.
  • Muhammeda El-Muhtara Eš-Šenkitija.
  • Abdullaha Ibn Džibrina.

I drugih šejhova i učenjaka.

A Allah najbolje zna.

Odgovorio: Ifet Zukorlić
Izvor: Istina.ba


[1] Ahmed, Tirmizi, Ebu Davud, Ibn Madze, Hakim, Sahihul-Džami br. 5239, Albani.

[2] El-Mevsuatul-Fikhijjetul-Kuvejtijje, 19/44-45.

[3] El-Ihtijarat, 352.str.

[4] Muslim.

[5] El-Bekare, 228.

[6] En-Nisa, 34.

[7] Tirmizi, 1163.

[8] Zadul-Me’ad, 5/186.

[9] En-Nisa, 34.

[10] Fetava Nurun aled-derb.

[11] Fetaval-Ulema’ Fi Išretin-Nisa, 20.

[12] En-Nisa, 34.

[13] Buhari, 4899.

[14] Adabuz-Zefaf, 282.

[15] Hadis je sahih. Bilježi ga Ahmed 1/191 od Ibn-Aufa, i Ibn Hibban 4151 od Ebu Hurejre, a on ima i druge puteve. Sahihom ga je ocijenio i šejh Albani u Sahihul-Džami’u, br. 660.

[16] Vjerodostojnim ga ocijenio Albani, Ibn Madže, 1853.

[17] Lanac prenosilaca ispravnim smatra El-Munziri u ‘Et-Tergibu Vet-Terhib a sahihom ocijenio šejh Albani u Sahihut-Tergibi Vet-Terhib, br.1933.

[18] Šerhu Muntehel-Iradat, 3/47.

[19] Muslim br. 746 i Nesai br. 1720.

[20] Buhari, 266.

[21] Delilu El-Meretil-Muslime, str.706.

[22] El-Bekare, 228.

[23] Buhari.

[24] Tirmizi, Ibn Madže i drugi od Ummu Seleme