Abdullah ibn Amr je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao ‘Ko god ćuti je spašen'”. (Tirmizi, Ahmed; sahih)
Muaz ibn Džebbel: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao ‘Ti ostaješ u sigurnosti sve dok ćutiš, jer ako progovoriš biva zapisano za tebe ili protiv tebe.’ (Taberani)
Vođa pravovjernih Omer ibn Hattab je rekao: „Čiji se god govor poveća, njegove greške se povećaju a čije se greške povećaju njegovi grijesi se povećaju a čiji se grijesi povećaju, onda mu je Vatra preča.“ (Džami Ulum wel Hikem)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je bio opisan da je ‘dugo ćutio i malo govorio.“ (Ahmed; hasen)
Hasan ibn Ali je upitao svog oca o Allahovom Poslaniku i šta bi radio kada bi izašao pa je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi čuvao svoj jezik (ne bi govorio) osim u pitanjima koja ga se tiču.“ (Muhtesar al-Šama'il al-Muhammedijjah od Tirmizije)
On, radijallahu anhu je takođe rekao; „On (Poslanik) nikad ne bi kritikovao nekoga niti ga ogovarao. Nikad nije tražio da nekoga razotkrije i nije govorio osim u pitanjima za koja je očekivao nagradu.“ (Muhtesar al-Šama'il al-Muhammedijjah od Tirmizije)
Jezid ibn Habib je rekao: „Onaj koji govori (puno) samo čeka da nastupi smutnja dok onaj koji ćuti čeka da se sputi Allahova milost.“ (Džami bejanil ilm we fedlihi)
Kao što je rečeno: „Strpljivi i ćutljivi se nikad ne suoče sa žaljenjem.“
Fudajl je rekao: „Dvije su osobine koje srce čine tvrdim: Pretjeran govor i pretjerano jelo.“ Sijar A'lam al-Nubala
Sufjan bi imao običaj reći: „Dugi periodi šutnje su ključ ka ibadetu.“
Ebu al-Dhajjal je rekao: „Uči umjeće šutnje baš kao što učiš govor jer ako je govor upućujuća stvar onda je šutnja zaštitna mjera. U šutnji imaš dvije karakteristike: Postizanje znanja od onih koji su učeniji od tebe i čuvanje sebe od onih koji su argumetovaniji od tebe.“ (Džami bejanil ilm we fedlihi)
Ibrahim bin al-Aš'as: „Čuo sam Fudajla da kaže, ‘Ko god osjeća usamljenost u osamljivanju i umjesto toga osjeća užitak u društvu ljudi neće biti sačuvan od rijaluka (pretvaranja). Ni džihad ni hadždž nisu teži od zatvaranja jezika…“ Sijar A'lam al-Nubala
Ibrahim ibn Edhem je rekao: „Ako se osjećaš tužnim zbog toga što si ćutljiv onda se sjeti tvog spasa od posrnuća jezika.“ Hilyat al-Awliya
Jednom je rečeno Ibrahimu ibn Edhemu: „Taj i taj uči gramatiku“ pa je rekao „On je u većoj potrebi da nauči kako ostati ćutljiv.“ Hilyat al-Awliya
Al Mu'alla: Muwariq je rekao: „Postoji stvar za kojom tragam toliko i toliko godina i još je nisam postigao ali neću je prestati tražiti.“ Oni rekoše: „A šta je to, o Ebu Mu'tamir?“ On reče: „Klonjenje onoga što me se ne tiče.“ Al-Samt – Ibn Ebi Dunja
Tavus: „Moj jezik je grabljivac, ako ga pustim poješće me.“ Ihya ‘Ulum al-Din
Ibn al-Kajjim je rekao: „Govor ostaje tvoj rob ali u trenutku kada napusti tvoja usta, ti postaješ njegov rob.“ al-Jawab al-Kafi
Jedan od selefa je rekao: „Vidjeo sam Malika kako ćuti i ne govori. Ne bi se okrenuo ni lijevo ni desno osim ako ne bi slušao nekoga i potom bi mu dao kratak odgovor. Bio je upitan o ovome i on je rekao: „Zar ima išta drugo što će ljude baciti u Vatru osim ovoga? – pokazujući na svoj jezik. Tartib al-Madarik
Ebu Bekr ibn Ajjaš: „Najmanja korist koja proizilazi i šutnje je spas a to je dovoljno kao sigurnost. Najmanja šteta koja dolazi od govora (previše) je slava a to je dovoljno iskušenje.“ Sijar A'lam al-Nubala
Ibrahim: „Oni (ashabi) su sjedili zajedno i onaj koji je najduže praktikovao šutnju je bio najbolji od njih prema sebi.“ Hilyat al-Awliya
Muharib je rekao: „Družili smo se sa Kasimom ibn Abdu-Rahmanom i on je bio bolji od nas u tri stvari: obilju namaza, dugim periodima šutnje i darežljivosti.“ Al-Zuhd od Ibn Abi ‘Asima.
Abdullah ibn Mubarek je jednom došao kod Sufjana es-Sevrija ali nije izgovorio ni jednu riječ dok nije ustao. Kada je otišao, Sevri je rekao svojim drugovima: „Volio bih da sam poput njega.“ Taqaddumat al-Džerh wel-Ta'dil
Izvor: Tewhid blogspot
Obrada: Menhedz.com
