Doista je od Allahove milosti i tevfika (uspjeha) kojeg daje Svome robu, da mu podari opreznost na ovom dunjaluku. Pa tako vidiš takvog roba kako je oprezan i budan, kako obračunava sebe, boji se od fitni koje ga mogu odvesti u zabludu i boji se da ne posrne nakon što ga je Allah uputio. Takvo je njegovo stanje i danju i noću, bježi sa svojom vjerom od fitni i skrušeno se obraća svome Gospodaru u dovi moleći ga za tevfik, ustrajnost i smrt na islamu, i sunnetu na kojem je bio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi plemeniti ashabi, bez da išta od toga promijeni, izvitoperi ili pogrešno tumači.
On isto tako moli svoga Gospodara da ga sačuva stramputica koje ga udaljavaju od Pravoga puta, kao što kaže Uzvišeni:
وَأَنَّ هَٰذَا صِرَٰطِى مُسْتَقِيمًا فَٱتَّبِعُوهُ ۖ وَلَا تَتَّبِعُواْ ٱلسُّبُلَ فَتَفَرَّقَ بِكُمْ عَن سَبِيلِهِۦ ۚ ذَٰلِكُمْ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمْ تَتَّقُونَ
„I zato što je ovo pravi put Moj, njega se držite i druge puteve ne slijedite, pa da vas odvoje od puta Njegova; eto, to vam On naređuje, da biste se uščuvali.” (En’am, 153)
Uzvišeni je takođe upozorio rekavši:
وَمَن يُشَاقِقِ ٱلرَّسُولَ مِنۢ بَعْدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُ ٱلْهُدَىٰ وَيَتَّبِعْ غَيْرَ سَبِيلِ ٱلْمُؤْمِنِينَ نُوَلِّهِۦ مَا تَوَلَّىٰ وَنُصْلِهِۦ جَهَنَّمَ ۖ وَسَآءَتْ مَصِيرًا
“A onoga ko se suprotstavi Poslaniku, nakon što mu jasno bude pokazan Pravi put, i slijedi put koji nije put vjernika, pustit ćemo da čini što je naumio, i bacit ćemo ga u Džehennem, a loše je to konačno odredište!” (Nisa, 115)
Pridržavanje puta spasa, puta ehli istikameta (ustrajnih) nije lahka stvar, a posebno ne u vremenu u kojem živimo. To je stvar koja od vjernika zahtjeva dodatnu brigu o šerijatu, spoznaju Allahove vjere, iskrenost Allahu i međusobno savjetovanje na ustrajnost, klonjenje stramputice, poduzimanje sebeba ustrajnosti i dova Allahu, prije svega pomenutog, za ustrajnost na ispravnoj vjeri i usmjerenost srca ka pokornosti Allahu.
Ako je Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a on je najučeniji o svome Gospodaru i najbliži Njemu, onaj koji je video, velike dokaze i znakove od svoga Gospodara, ako je Njemu Uzvišeni rekao:
ولولا أن ثَبَّتْنَاكَ لَقَدْ كِدْتَ تَرْكَنُ إليهم شَيْئًا قَلِيلًا
“A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio.“ (Isra, 74)
Ako je ovaj govor upućen njemu, onda je svako mimo njega još veće potrebe za ustrajnošću.
Sve pomenuto ukazuje na bitnost upućivanja dove Onome u čijoj ruci je ustrajnost i tevfik. Jusuf, alejhi es-selam, es siddik (iskreni) je rekao:
وَإِلَّا تَصْرِفْ عَنِّى كَيْدَهُنَّ أَصْبُ إِلَيْهِنَّ وَأَكُن مِّنَ ٱلْجَٰهِلِينَ
„I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstva njihova, ja mogu prema njima naklonost osjetiti i jedan od lahkomislenih postati.” (Jusuf, 33)
Česta zakletva Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je bila: „Ne, tako mi Onoga Koji okreće srca.“ Hadis bilježi Buhari.
Govorio je, sallallahu alejhi ve sellem: „Nema tog srca, a da nije između dva prsta Milostivog, ako htjedne učvrsti ga, a ako htjedne ostavi ga u zabludi.“ Hadis bilježi Ibn Madže a šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim.
Takođe, često bi dovio: „Allahu moj, Ti Koji usmjeravaš srca, usmjeri moje srce ka pokornosti Tebi.“ Hadis bilježi Muslim.
Kaže Ibnul Kajjim, rahimehullah, komentarišući riječi Uzvišenog:
يثبت الله الذين آمنوا بالقول الثابت في الحياة الدنيا وفي الآخرة
„Allah vjernike postojanom riječju učvršćuje u životu na dunjaluku, a i na ahiretu.“ (Ibrahim, 27)
„U ajetu leži veliko blago, kome Allah podari da ga „iskopa“, zaplijeni i potom udijeli od njega, takav je stekao veliki plijen. A onaj kome to blago bude uskraćeno lišen je svakog hajra. To zbog toga što rob nije neovisan Allahova tesbita (učvrščivanja) ni koliko za treptaj oka. Ako ga On uzvišeni ne učvrsti nestaće nebo njegova imana. Uzvišeni je rekao Svome najplemenitijem robu i stvorenju:
ولولا أن ثَبَّتْنَاكَ لَقَدْ كِدْتَ تَرْكَنُ إليهم شَيْئًا قَلِيلًا
„A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio.“ (Isra, 74)
I rekao je isto tako obraćajući se Svome najplemenitijem robu:
اذ يوحي ربك الى الملائكة اني معكم فثبتوا الذين امنوا
„Kad je Gospodar tvoj objavio melekima: ‘Ja sam s vama, pa učvrstite one koji vjeruju!‘“ (Enfal, 12)
Uzvišeni je, takođe, rekao Svome poslaniku:
وكلا نقص عليك من أنباء الرسل ما نثبت به فؤادك
„A sve ove vijesti koje ti o pojedinim događaj ima o poslanicima kazujemo zato su da njima srce tvoje učvrstimo.“ (Hud, 120)
Tako da se stvorenja dijele na dvije vrste:
- na one koje je Allah učvrstio Svojim tevfikom, i
- one koje je ostavio na cjedilu time što ih nije učvrstio na Pravome putu.“ (Bedai'u et-tefsir, 3/17)
Stoga, ustrajnost na istini nije lahka stvar, već zahtjeva opreznost roba, konstantnu muhasebu (obračunavanje), znanje, iskrenost i međusobno savjetovanje onih koji slijede Pravi put o ustrajnosti na njemu kao i međusobno upozoravanje na skretanje sa njega i slijeđenje stramputica koje roba udaljavaju od Pravoga puta.
Ono što takođe ukazuje na težinu istine i mnoštvo onih koji skreću sa nje i koji odvraćaju od nje, jeste i veliki broj ajeta koji naređuju slijeđenje istine i Pravoga puta i upozoravaju na slijeđenje onih koji od njega odvraćaju.
Onaj ko promotri ove ajete vidjeće da su oni upućeni Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a on je poslanik, čovjek najvećeg znanja, bogobojaznosti i ustrajnosti. Ali pored toga imao je potrebe da mu Uzvišeni kaže:
فاستقم كما امرت
„A ti ustraj kako ti je naređeno.“ (Hud, 112)
Gospodar mu je isto tako rekao:
فاستمسك بالذي أوحي إليك إنك على صراط مستقيم
„Zato se drži onoga što ti se objavljuje, a ti si, uistinu, na Pravom putu.“ (Zuhruf, 43)
I upozorio ga da ne bude pokoran onima koji poriču:
فلا تطع المكذبين ودوا لو تدهن فيدهنون
„Pa, ne pokoravaj se poricateljima, oni bi jedva dočekali da ti popustiš, pa bi i oni popustili.“ (Kalem, 7-8)
Te mu naredio da slijedi šerijat koji mu je objavljen upozorivši ga na slijeđenje strasti zulumćara koji ne znaju:
ثم جعلناك على شريعة من الأمر فاتبعها ولا تتبع أهواء الذين لا يعلمون
„A tebi smo poslije odredili da u vjeri ideš pravcem određenim, zato ga slijedi i ne povodi se za hirovima onih koji ne znaju.“ (Džasije, 18)
Postoji još puno ajeta koji su sličnog značenja, ali nama nije cilj navesti sve te ajete, već ukazati da ako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao potrebe da mu se naređuje da se drži istine i da se upozori na slijeđenje onih koji odvraćaju od pravoga puta… ako je on imao potrebe za tim, a on je Allahov poslanik, onda oni koji njega slijede imaju još veće potrebe da budu oprezni i budni, u suprotnom biće propast i zabluda.
Autor: Abdul Aziz el Džulejjil
