Spoznati istinu je lakše od pridržavanja iste. Pridržavanje istine i rad po njoj je lakši od ustrajnosti na istini. Puno je ljudi koji znaju istinu ali ne rade po njoj, kao i onih koji spoznaju istinu i rade po njoj ali samo neko vrijeme, bez ustrajnosti. Stoga je ustrajnost na istini odabir od Allaha, dar od Njega i blagodat i milost od Svemilosnog.
Srca su između dva prsta Milostivog – okreće ih onako kako On hoće. A On Uzvišeni je odredio da onaj ko istinski i iskreno živi na nečemu, da mu On Uzvišeni povećava uputu, ustrajnost, snagu i besiret pa da na tome na kraju i preseli.
A onaj kod koga ima šehveta (strasti), slabosti u ihlasu (iskrenosti), kod koga ima ljubavi prema dunjaluku i želja da bude hvaljen – takav neće ustrajati kada naiđu poteškoće. A Allah najbolje zna gdje će spustiti Svoju dobrotiu i svoj hajr. Zato moli Allaha za ustrajnost.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi i oni koji su ih u dobru slijedili su dovili:
ربنا لا تزغ قلوبنا بعد إذ هديتنا
„Gospodaru naš, ne daj da srca naša skrenu nakon što si nas na Pravi put uputio.“ (Alu Imran, 8)
Tj. ne dozvoli da naša srca skrenu sa istine nakon što su bila na njoj. Ne daj da skrenemo sa islama u kufr, sa sunneta u novotariju, sa upute u zabludu, sa pokornosti u činjenje grijeha. I ne dozvoli da nam srca skrenu sa ustrajnosti, čvrstine, istinoljubivosti i ihlasa u kolebanje, prevrtanje.
Zato je šejhul islam Ibn Tejmije, rahimehullah, rekao: „Najveći keramet jeste ustrajnost na istikami (istinu, pravom putu).”
Iz djela El-Dževahirul-hisan, strana 13, autora šejha Sulejmana el-Ulvana
