Ibn Tahir al-Makdisi al-Hafiz je rekao:
Čuo sam Imama Ebu Ismaila Abdullaha ibn Muhammeda al-Ensarija u gradu Herah kako kaže: „Mač je stavljan pet puta na moj vrat i svaki put mi nije rečeno :“Napusti svoj mezheb“, već mi je rečeno: “Ostani ćutljiv prema onima koji ti se suprotstavljaju“ i svaki put sam odgovorio: “Neću ostati ćutljiv!“
„…I žar, gorljivost, neprekidna želja da se proširi i pomogne dawa može odvesti one koji su uključeni u dawu nakon vjerovjesnika da koriste pomoć od nekih ljudi dok od samog početka propuštaju neraskidive implikacije i aspekte dawe za koje oni misle da nisu bitne i da prave kompromis u pogledu njih u nekim pitanjima kako ne bi bili odbačeni i suprostavili se dawi!
Isto tako, mogu biti upravljeni da koriste metode koje ne odgovaraju specifičnim vrijednostima ili čvrstom menhedžu u dawi. Oni to čine iz želje da pomognu i prošire dawu brzo i uz želju da ispune ono što oni zovu „maslehat ad-dawa“ (korist dawe).
Prava maslahat ad-dawa je da se ostane čvrst na menhedžu bez ikakvog odstupanja a što se tiče konačnog ishoda, to je od stvari nevidljivog koje niko ne poznaje osim Allah. Stoga, nije na nosiocima dawe da misle o tom ishodu već trebaju da idu čistom, jasnom, specifičnom menhedžu prepuštajući ishod ove čvrstoće Allahu, a ishod neće biti ništa do samo dobro na kraju tog procesa.
I ovdje ih Kur'an časni upozorava da šejtan čeka na ove njihove nade kako bi ih odvratio od suštine dawe: „Prije tebe Mi nijednog poslanika i vjerovjesnika nismo poslali, a da šejtan nije, kad bi on što kazivao, u kazivanje njegovo nešto ubacio; Allah bi ono što bi šejtan ubacio uklonio, a zatim bi riječi Svoje učvrstio – Allah sve zna i mudar je – da bi ono što je šejtan ubacio učinio iskušenjem za one čija su srca bolesna i za one čija su svirepa – a nevjernici su, zaista, u beskrajnoj neslozi.” (Al-Hadž, 52,53)
Obzirom da je Allah zaštitio svoje poslanike i vjerovjesnike da upadnu u grešku u pogledu ovog pitanja, i da nije postojao put za šejtana da uzme korist iz njihovih prirodnih nadanja u pogledu njihove dawe. Oni koji nisu zaštićeni od Allaha od ove zamke trebaju se žestoko upozoriti iz straha da šejtan ne uđe kod njih na ova vrata želje da pomognu dawu i zaštite ono za što kažu da je maslahat ad-dawa.
Doista, termin „maslahat ad-dawa“ treba biti uklonjen iz rječnika onih koji su uključeni u dawu jer je to vid poniženja i pokornosti šejtanovoj ulaznoj tački, jer bi prevelik izazov bio za njega da uđe na vrata koristi određenih ljudi! Maslahat ad-dawa tako postaje idol koji se obožava umjesto Allaha od strane onih koji su uključeni u dawu, čineći da zaborave njen temeljni i osnovni menhedž!
Oni koji su uključeni u dawu moraju ostati čvrsti i postojani na njenom menhedžu i izdvojiti taj menhedž ne obazirući se na ishod do kojeg će doći zbog toga. Možda njima bude predloženo da to može dovesti do opasnosti za dawu i njene ljude! Kako god, jedina opasnost na koju moraju biti oprezni je odstupanje od menhedža iz bilo kog razloga, bilo da je to odstupanje malo ili veliko. Allah bolje zna od njih o maslehi i to nije nešto sa čim su oni zaduženi. Tačnije oni su zaduženi sa jednom jedinom stvari: da ne odstupaju od menhedža i da ne skrenu sa tog puta…“
Autor: Sejjid Kutb
Izvor prevoda: Tewhid.blogspot
