Zaista je od najvećih novotarija u vjeri novotarija u akaidu (vjerovanju). A od najvećih akaidskih novotarija u našem vremenu jeste novotarija vezana za suđenje nekim drugim zakonom mimo Allahova šerijata, suđenje džahilijetskim zakonima koji predstavljaju deponiju ljudskog razmišljanja i njihove pameti, a koje je naš Stvoritelj nazvao prohtjevima rekavši:
يا داود إنا جعلناك خليفة في الأرض فاحكم بين الناس بالحق ولا تتبع الهوى فيضلك عن سبيل الله
„O Davude, Mi smo te namjesnikom na Zemlji učinili, zato sudi ljudima po pravdi i ne povodi se za prohtjevima pa da te udalje od Allahova puta.“ (Sad, 26)
Pa je Gospodar nazvao sve ono što je mimo istine prohtjevima koji odvode u zabludu…
Od novotarije u akaidu jeste vjerovanje da je suđenje laičkim zakonima običan grijeh ili greška. Neki čak idu do te mjere da počiniocu ovog djela nalaze opravdanja, pa ga čak i ne smatraju grješnikom a kamoli nevjernikom.
Sprovođenje ovih prohtjeva, zablude i taguta,
فماذا بعد الحق إلا الضلال
„A šta je nakon istine osim laž.“ (Junus, 32)
فمن يكفر بالطاغوت ويؤمن بالله فقد استمسك بالعروة الوثقى
„Onaj ko zanijeka taguta i vjeruje u Allaha, on se drži za najčvršću sponu koja se neće prekinuti.“ (Bekare, 256)
يريدون ان يتحاكموا الى الطاغوت
„Žele da im se pred tagutom sudi“… itd
…sprovođenje tih laičkih zakona u pogledu života ljudi, njihove časti i imetka predstavlja najveći zločin i grijeh i njegov počinilac nosi grijehe onih koje je prisilio da se nad njima sprovodi laički sud.
وَلَيَحْمِلُنَّ أَثْقَالَهُمْ وَأَثْقَالًا مَّعَ أَثْقَالِهِمْ ۖ وَلَيُسْأَلُنَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَمَّا كَانُوا يَفْتَرُونَ
„A sigurno će vlastite terete i terete onih koje su u zabludu odveli nositi, i sigurno će za ono što su izmišljali na Kijametskom danu odgovarati.“ (Ankebut, 13)
Ova stvar je postala opći belaj u svim muslimanskim zemljama bez ikakvog izuzetka.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Prvo što će nestati od vaše vjere biće suđenje (šerijatom) a zadnje namaz.“
Isto tako, od njega se vjerodostojno prenosi da je rekao: „Šerijatski propis (kazna) koji se sprovede na Zemlji je bolji za stanovnike Zemlje od toga da im Allah četrdeset dana spusti kišu.“
Ono što isto tako ukazuje na ovaj belaj o kome govorimo jeste i činjenica da se od Allahova šerijata sprovodi jedan dio, a ostavlja i zanemaruje drugi. Kaže Uzvišeni:
افتؤمنون ببعض الكتاب وتكفرون ببعض فما جزاء من يفعل ذلك منكم إلا خزي في الحياة الدنيا ويوم القيامة يردون الى اشد العذاب وما الله بغافل عما تعملون
„Zar vi u jedan dio Knjige vjerujete, a drugi negirate?! Nikakve kazne za one od vas koji tako čine, sem poniženja na ovom svijetu, neće biti, a na Kijametskom danu bit će stavljeni na muke najteže! Allah, doista, nije nemaran prema onome što vi radite.“ (Bekare, 85)
I kaže Uzvišeni:
فنسوا حظا مما ذكروا به فأغرينا بينهم العداوة والبغضاء الي يوم القيامة
„A oni su dio onoga čime su bili opominjani izostavili, zato smo među njih neprijateljstvo i mržnju do Kijametskog dana ubacili.“ (Maide, 14)
Stoga je ostavljanje nečega od opomene (Kur'ana) i okretanje glave od njega sebeb razjedinjenosti i podjela u kojem se danas nalazi ummet.
Ne postoji na zemlji neprijateljstvo i mržnja između ummeta Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, a da razlog tome nije njihovo ostavljanje nečega od onoga čime su opomenuti Kur'anom. Ovo je spomenuo šejhul islam Ibn Tejmije kao korist koju uzimamo iz prethodno pomenutog ajeta.
Takav je hal i naših vladara u ummetu danas, odabiru od objave ono što im odgovara i paše, ono što ih ne uznemirava, što se ne kosi sa njihovim ličnim interesima i što ih ne dovodi u nelagodnu situaciju pred zapadnim gospodarima. Pa tako neko od tih vladara od šerijata praktikuje samo ono što se veže za brak i talak (razvod). Drugi možda sprovodi šerijat kada su u pitanju šerijatske kazne ali odbacuje šerijatske propise kada je u pitanju ekonomija, međunarodni odnos sa drugim državama, džihad i druga pitanja. Treći, pak, šerijat odbacuje u potpunosti čak i kada je u pitanju brak, razvod i nasljedno pravo. Nema razlike u propisu između ovih vladara u Allahovoj vjeri, jer onaj ko odbaci jedan ajet kao da je odbacio čitav Kur'an. Sve njih obuhvataju riječi Uzvišenog:
وَلَمَّا جَاءَهُمْ رَسُولٌ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ مُصَدِّقٌ لِمَا مَعَهُمْ نَبَذَ فَرِيقٌ مِنَ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ كِتَابَ اللَّهِ وَرَاءَ ظُهُورِهِمْ كَأَنَّهُمْ لا يَعْلَمُونَ
„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istina ono što već imaju, dio onih kojima je Knjiga data za leđa svoja su Allahovu Knjigu odbacili, kao da oni ne znaju.“ (Bekare, 101)
Od novotarija u akidi je isto tako i vjerovanje da je sud naroda samom sebi (demokratija) dozvoljena stvar. Pa tako nema prepreke kod velikog broja ljudi da narod bude izvor zakonodavstva. Šta više i neki ljudi koji nisu loši ponese ih hamas (entuzijazam) pa govore da ako ostavimo narodu mogućnost izbora narod će zasigurno odabrati islam. Zaboravljaju da se islamom mora suditi milom ili silom. Kada i većina ljudi ne bi htjela da im se sudi islamom opet se njihovo mišljenje ne bi uzelo u obzir. Kaže Uzvišeni:
وَمَا كَانَ لِمُؤْمِنٍ وَلا مُؤْمِنَةٍ إِذَا قَضَى اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَمْرًا أَنْ يَكُونَ لَهُمُ الْخِيَرَةُ مِنْ أَمْرِهِمْ
„Ni vjernik ni vjernica nemaju pravo izbora da, kada Allah i Njegov Poslanik nešto odrede, po svom nahođenju postupe.“ (Ahzab, 36)
I kaže:
فلا وربك لا يؤمنون حتى يحكموك فيما شجر بينهم ثم لا يجدوا في انفسهم حرجا مما قضيت ويسلموا تسليما
„I tako mi Gospodara tvoga, oni neće vjerovati sve dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim tegobe ne osjete za ono što si odredio i sasvim se ne pokore.“ (Nisa, 65)
I kaže isto tako:
فليحذر الذين يخالفون عن أمره أن تصيبهم فتنة أو يصيبهم عذاب أليم
„Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju njegovom da ih iskušenje kakvo ne zadesi, ili da ih patnja bolna ne snađe.“ (Nur, 63)
I još puno drugih ajeta sličnog značenja.
Autor: Abdurrahman es-Sudejs
Izvor: El hakimijje fi tefsiri advail bejan
