Ibrahim ibn Edhem je čuveni abid (pobožnjak), čiji su postupci i mudre izreke nadahnjivali generacije muslimana kroz mnoga stoljeća. Ovo je priča o njegovom pokajanju.
Ibrahim b. Beššar, sluga Ibrahima b. Edhema, priča:
“Rekao sam: ‘Oče Ishakov! Kakav je bio tvoj početak?’ On je rekao: ‘Moj otac je bio iz Belha i bio je jedan od namjesnika Horosana. Bio nam je drag lov i jednom sam izašao u lov jašući na konju u pratnji psa. Dok sam tako jahao, iskočio je zec ili lisica i potjerao sam konja. Čuo sam glas koji mi je doviknuo: ‘Nisi radi toga stvoren niti ti je to naređeno.’ Zastao sam i pogledao lijevo i desno, ali nisam nikoga vidio. Rekao sam: ‘Allah prokleo Iblisa!’ Potjerao sam konja ponovno i opet sam čuo glas koji je bio glasniji nego prvi put: ‘Ibrahime, nisi radi toga stvoren, niti ti je to naređeno!’ Zastao sam i okretao se lijevo i desno, ali nikoga nisam vidio. Ponovio sam: ‘Allah prokleo Iblisa!’ Potjerao sam konja ponovno i opet sam čuo glas koji je dolazio iz jabučice na mom sedlu: ‘Ibrahime, nisi radi toga stvoren niti ti je to naređeno!’ Zastao sam. Rekao sam: ‘Shvatio sam. Shvatio sam. Došlo mi je upozorenje od Gospodara svjetova. Allaha mi, neću griješiti Allahu od danas dokle god me moj Gospodar bude čuvao.’ Vratio sam se svojoj porodici, a onda sam otišao do jednog od pastira mog oca, uzeo sam od njega njegov ogrtač i odjeću, a odbacio sam svoju odjeću i predao je njemu. Onda sam krenuo u Irak, preko brda i dolina, dok nisam stigao. Tu sam radio danima, ali nisam našao halala. Pitao sam jednog starca, šejha, i rekao mi je: ‘Ako hoćeš halal, onda idi u Šam.’ Krenuo sam prema Šamu i došao sam do jednog grada koji se zvao Mensura, sada je to Mesisa. Tu sam radio nekoliko dana ali nisam našao halala. Pitao sam jednog šejha, a on mi je rekao: ‘Ako hoćeš čisti halal, idi u Tarsus i tu ima dozvoljenih stvari i dosta posla.’ Uputio sam se u Tarsus i tu sam radio kao čuvar voćnjaka i kao žetelac. Dok sam jednom sjedio na obali mora, došao mi je neki čovjek i unajmio me da mu čuvam voćnjak. U tom voćnjaku sam ostao mnoge dane, a onda mi je došao neki sluga sa svojim društvom. Sjeli su i on je povikao: ‘Stražaru!’ Pošto sam se javio, on mi je rekao: ‘Idi i donesi nam najveći nar koji možeš naći i koji je najukusniji.’ Otišao sam i donio najveći i najbolji nar koji sam mogao naći. Ovaj je uzeo nar i raspolovio ga. Kada su ga probali, vidjeli su da je kiseo. Rekao je: ‘Čuvaru, ti si u našoj bašči toliko i toliko vremena i jedeš naš nar, a ne znaš razlikovati sladak od kiselog?’ ‘Allaha mi, nisam od tvojih voćki ništa okusio, niti znam koja je slatka, a koja kisela.’ – odgovorio sam. Ovaj je rukom pokazao na svoje prijatelje i rekao: ‘Čuste li šta ovaj govori? Da si i sam Ibrahim b. Edhem, bilo bi dosta!’ Otišao je i sutradan je pričao o meni u džamiji. Neki ljudi su me prepoznali i došao je taj čovjek sa grupom ljudi. Kada sam ga vidio da prilazi, sakrio sam se iza jednog drveta. Ljudi su ulazili i ja sam se pomiješao s njima. Dok su oni ulazili, ja sam izašao i pobjegao. To je bio moj početak i izlazak iz Tarsusa prema pustinjskim oblastima.”1
Iz knjige “Enciklopedija islamskog ponašanja”
Autor: Ejmen Ahmed Muzejjen
Bilješka
1. Et-tevvabin, Ibn Kudame Makdisi.
