Prenosi se od Muhammed ibn Sirina¹, Allah mu se smilovao, da je rekao:
“Tavafio sam oko Kabe i čuo čovjeka da govori: ‘Allahu moj, oprosti mi, iako mislim da mi nećeš oprostiti.’
Rekao sam mu: ‘O Allahov robe, nikoga nisam čuo da govori ono što govoriš.’
Rekao je: ‘Zarekao sam se Allahu da ću, ako budem u prilici, ošamariti Osmana. Kada je bio ubijen i stavljen na svoj krevet u kući, ljudi su dolazili da ga vide i da se poselame. Ušao sam kao da hoću da se poselamim i kada nikog od ljudi nisam našao, podigao sam pokrivač sa njegovog lica i brade i ošamario ga. Allah mi je osušio desnu ruku i postala je nepomična.’ ”
Ibn Sirin kaže: “Bacio sam pogled na njegovu ruku i vidio da je osušena.”
I Osman, treći halifa, kome je nepravda bila učinjena, prepustio je Allahu svoj slučaj i Allah je Svoju odredbu i određenje sproveo te učinio onog što mu je nepravdu nanio poukom. A Allah je Silan i strogo kažnjava.²
Pusti neka stvari svojim tokom teku
I zarnrkni uvijek rabat od svega
Jer, samo u treptaju nekom
Allah mijenja stanja u druga.
Neko je spjevao:
Hej ti što u neznanju tumaraš slijepim
Dokle ćeš ružno smatrati lijepim
I od kada do kada ćeš zaboravljati muke
Kad pred Allahom progovore noge i ruke
Od tebe čuda, jer ako vidiš
Ti ko’ da se držati pravog puta stidiš.
Neko reče:
Allah zna šta rob sniva
Ono što kaže i ono što skriva
I ako ljude ubjediš da je prava kriva
Nećeš Onoga što zna sve što je bilo i što biva.
Izvor: Knjiga o zulumćarima – Sa'd Jusuf Mahmud ebu Aziz
Bilješke:
- Muhammed ibn Sirin – pobožnjak, rječit, sluga Enesa ibn Malika. Zatekao je trideset ashaba. Ebu Avana kaže: “Vidio sam Muhammeda ibn Sirina jedanput na pijaci i niko ga nije vidio, a da nije spomenuo Uzvišenog Allaha” (Tarihul-Islam, 3/3 17).
- El-Bidajetu ven-Nihajetu od Ibn Kesira. Pogledaj Tarihut-Taberi (Nihajetuz-Zalimin, 3/26)
