Naslovnica Daije Husejn Jakub Strah je plod ljubavi

Strah je plod ljubavi

Datum uređivanja: 08. maj 2026.

Kaže Ibn Tejmijje: „Strah (od Allaha) je plod ljubavi, pa kada se objedine rezultiraju pokoravanjem naredbi i klonjenjem zabrana.“

Sehl kaže: „Iskreni se boje lošeg završetka na dunjaluku pri svakom koraku i pri svakom pokretu. To su oni koje je Allah opisao: … a srca su im puna straha. Kur'an, 23:60.

Kada je Sufijanu es-Sevriju došla smrt zaplakao je, te mu rekoše: „O Ebu Abdullah, nadaj se Uzvišenom Allahu jer je Njegov oprost veći od tvojih grijeha.“ Sufjan tada reče: „Kada bih znao da ću susresti Allaha sa tevhidom, ne bih mario za grijehe pa makar sreo Allaha sa brdom grijeha.“

Sabit el-Bunani kaže: „Davud, alejhis-selam, nakon oprosta od Uzvišenog Allaha, nije popio piće a da polovina tog pića, ne bi bila pomiješana s njegovim suzama.“

Plemeniti ashab Abdullah ibn Amr ibn As, kaže: „Draže mi je pustiti suzu iz straha od Allaha, nego da udijelim hiljadu dinara“.

Kćerka Rabia ibn Husejmina kaže: „Rekla sam svome ocu: ‘O babo, zašto ne spavaš?’ ‘Kćeri moja’ odgovori on ‘ kaka da spava onaj ko se boji da noću bude napadnut“’¹

Hasan el Basri kaže, rahimehulah kaže: „Doista ima pravo da odulji svoju tugu onaj koji zna da je smrt njegovo odredište, Sudnji dan njegovo ročište, i stajanje pred Uzvišenim Allahom njegovo poprište.“

Draga braćo, blago se srcima koja su se ispunila ljubavlju prema Uzvišenom Allahu te ga se bojala!

Hakim ibn Hizam, radiallahu anhu, bi tavafio oko Kabe i govorio: „La ilahe illallah, divan li je On Gospodar, divan li je On Bog, volim ga i bojim se Njega.“

Hurewm ibn Hjjan kaže: „Kada vjernik spozna svoga Gospodara, zavoli ga, a kada ga zavoli posveti se Njemu, a kada osjeti slast posvećivanja Njemu, onda na dunjaluk neće gledati okom strasti niti na ahiret okom malaksalosti i slabosti. Ta slast će ga udaljiti od dunjaluka i podstaći na ahiret.“

Hulejd el-Asri kaže: „Braćo, ima li od vas onoga ko želi sresti svoga miljenika?! Onda volite svog Gospodara i putujte Njemu Uzvišenom.“

Ibn Asim kaže: „Čuo sam pobožnjaka od Bahrejna kako govori u noćnom namazu: ‘Gospodaru, Ti si radost moga oka i sreća moga srca. Blago li se srcima koja se ispune strahom od Tebe i ljubavlju prema Tebi. Njihova ih ljubav prema Tebi sprečava od svih strasti i prohtjeva i čini da se posvete samo Tebi i budu marljivi u ibadetu Tebi, dok im strah presjeca put svakog grijeha iz bogobojaznosti od Tvoje srdžbe.’ Potom je zaplakao i rekao: ‘Braćo plačite zbog ahiretskog dobra koje nas mimoilazi, jer neće biti povratka.'“

Utbe el Gulami govorio je: „Gospodaru moj, Ti nećeš kazniti one koji Tebe vole, jer Ti si Vječni, Plemeniti!“

Selim en-Nehif kaže: “Pratio sam Utbu el Gulama jedne noći te je čitave noći ponavljao: ‘Ako me kazniš pa ja Tebe volim, a ako mi se smiluješ pa ja tebe opet volim“. Ponavljao je ove riječi plačući, sve dok nije osvanula zora.“

Anbese el-Havas kaže:“Noćio je kod mene Utbe el-Gulam te se pri sehuru jako rasplakao. Kada je osvanuo, rekoh mu: ‘Uplašio si me sinoć svojim plačem, zašto si plakao , brate moj?’ On mi tada reče: ‘ O Anbese, tako mi Allaha, sjetio sam se dana kada ćemo stati pred Allahom.’ Potom se zaljuljao, ali sam ga pridržao i pozvao: Utbe, Utbe, a on mi je odgovorio tihim glasom: ‘Sjećanje na stajanje pred Uzvišenim Allahom, oduzima dah onima koji vole Allaha. Gospodaru moj, Ti nećeš kazniti one koji Tebe

vole, Ti si Vječni, Plemeniti!’ Ponavljao je te riječi sve dok i mene nije rasplakao.“