Ostavljanje džihada zbog grešaka mudžahida je poput ostavljanja namaza zbog grešaka namazlija!
Greške pojedinaca nisu opravdanje za ostavljanje određene šerijatske obaveze. Naprotiv, obaveza se mora izvršiti, a onaj ko pogriješi – podučiti; pa tako će se greške popraviti i umanjiti.
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo da je Halid ibn Velid, radijellahu anhu, greškom pobio određeni broj muslimana koji su tek primili islam, rekao je:
“Gospodaru moj, ja nemam ništa s onim što je učinio Halid!” (Buhari: 4339, 7189)
Vidimo da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ostavio džihad (a kako i bi!?), niti se odrekao Halida ibn Velida, a niti ga je zbog toga kaznio, jer je to bila greška. Samo se odrekao iste, jer on, sallallahu alejhi ve sellem, to nije naredio.
Pripremio: E. K. (Ebu Kajs)
