Dvadeseto poglavlje: Poglavlje o tome šta je preneseno o žestokom ukoru onome ko obožava Allaha kod groba nekog dobrog čovjeka, pa kako je tek ako obožava onoga ko je u kaburu?
U „Sahihu“ se prenosi od Aiše, Allah bio njome zadovoljan, da je Ummu Seleme spomenula Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, crkvu koju je vidjela u Abesiniji i kipove koji se u njoj nalaze, pa je rekao: „Oni bi, kada bi umro dobar čovjek — ili dobar rob — napravili na njegovom grobu bogomolju i u njoj te kipove. To su najgora stvorenja kod Allaha na Sudnjem danu.“ Ovi su objedinili dvije zablude: zabludu sa grobovima i zabludu sa kipovima.
Buhari i Muslim takođe prenose od Aiše, Allah bio njome zadovoljan, da je rekla: „Kada je Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, došao melek smrti, prekrio je lice svojim crnoporubljenim ogrtačem. Kada ga je sklonio sa svoga lica, rekao je u tom stanju: ‘Neka je Allahovo prokletstvo na židove i kršćane, napravili su od grobova svojih vjerovjesnika bogomolje,’ upozoravajući na ono što su uradili. Da nije toga i njegov mezar bio bi istaknut, ali to nije urađeno iz bojazni da ga neko ne pretvori u mesdžid.“
Muslim prenosi od Džunduba ibn Abdullaha da je rekao: „Čuo sam Vjerovjesnika, Allahov spas i mir njemu, prije njegove smrti na pet dana kako kaže: ‘Ja se odričem kod Allaha da nekog među vama uzmem za halila, jer, uistinu, mene je Allah uzeo za halila, kao što je i Ibrahima uzeo za halila. Kada bih sebi uzeo nekoga za halila iz svoga Ummeta, uzeo bih Ebu Bekra. Znajte da su oni koji su bili prije vas na kaburovima svojih vjerovjesnika i dobrih ljudi pravili bogomolje. Vi nemojte grobove uzimati za mesdžide! Ja vam, uistinu, to zabranjujem!’“
Poslanik, Allahov spas i mir njemu, je to zabranio pred kraj svoga života, potom je prokleo onoga ko to uradi, kako je navedeno u kontekstu, a namaz kod groba potpada pod ovo pitanje. U to se ubraja i klanjanje kod kabura, pa makar se na njemu ne izgradio mesdžid. To je značenje njenih (Aišinih) riječi: „iz bojazni da ga neko ne pretvori u mesdžid“, jer ashabi zasigurno ne bi na njegovom grobu izgradili mesdžid, a svako mjesto na kom se klanja zove se mesdžid, kao što je Allahov Poslanik, Allahov spas i mir njemu, rekao: „Zemlja mi je učinjena mesdžidom i čistom.“ (Buhari i Muslim)
Ahmed prenosi dobrim senedom od Ibn Mes’uda, Allah bio njime zadovoljan, da je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, rekao: „Od najgorih ljudi su, uistinu, oni koje Sudnji dan zatekne u životu i oni koji kaburove uzimaju za mesdžide.“ Bilježi ga Ebu Hatim u svom Sahihu.
✦ Prva mes'ela: Razlaganje mes'ele obožavanja Allaha kod groba dobrog čovjeka
Ova mes'ela ima nekoliko oblika, a u svim oblicima govorimo o tome da se ibadet posvećuje Allahu:
› klanjanje namaza prema groblju ili grobu,
› klanjanje namaza u mesdžidu u kojem postoji grob ili više,
› klanjanje u mesdžidu koji je izgrađen na grobu ili groblju,
› klanjanje u mesdžidu oko kojeg se nalazi groblje.
✦ Druga mes'ela: Pojašnjenje naslova ovog poglavlja
„Žestoki ukor“ – se odnosi na zabranu, to je ono što autor cilja ovom sintagmom, a što se jasno vidi iz riječi Poslanika, Allahov spas i mir njemu, u prvom hadisu: „To su najgora stvorenja kod Allaha“, zatim iz Poslanikovih, Allahov spas i mir njemu, riječi u drugom hadisu: „Neka je Allahovo prokletstvo na židove i kršćane! Uzeli su grobove svojih vjerovjesnika za bogomolje,“ kao i u trećem hadisu u riječima Poslanika, Allahov spas i mir njemu: „Ja vam, uistinu, to zabranjujem.“
Autor je spomenuo pet oblika žestokog ukora u ovom poglavlju.
Autor je u naslovu ovog poglavlja rekao: „Poglavlje o tome šta je preneseno o žestokom ukoru onome ko obožava Allaha kod groba nekog dobrog čovjeka“, a nije rekao: „O žestokom ukoru onome ko klanja“, i tome slično, jer je namaz dio ibadeta, ali ne i sav ibadet, iako se u svim hadisima u ovom poglavlju spominje namaz, to uključuje i klanje radi Allaha kod grobova, čitanje Kur'ana kod grobova, i tome slično.
„Kod groba nekog dobrog čovjeka“, tj. kod jednog groba, a kakvo je tek stanje ako bi bilo više od jednog groba; onda bi ukor bio još žešći. Prethodilo je da je dobar čovjek (salih) onaj ko izvršava obaveze, a kloni se harama i stvari koje kvare njegovo ljudsko dostojanstvo.
✦ Treća mes'ela: Kako je obožavanje Allaha kod grobova povezano sa tevhidom?
Ovakav postupak čini tevhid krnjavim, stoga je počinilac ovog djela krnjavog tevhida, a što se tiče propisa ovakvog postupka, on potpada pod mali širk.
Kakav je propis namaza u gore navedenim oblicima?
› Prvi oblik: Klanjanje namaza prema groblju ili jednom grobu
Ovo nije dozvoljeno, a što se tiče namaza koji se tako obavi, on je neispravan bez obzira sa koje strane grob bio: sa desne, lijeve, prednje ili zadnje, sve dok namaz bude pored njega. Dokaz ovome je hadis Ebu Merseda kojeg bilježi Muslim: „Ne klanjajte prema groblju.“ U drugom hadisu stoji: „Zemlja mi je učinjena mesdžidom, osim groblja i kupatila.“1
Stoga namaz kod groblja nije ispravan, samim tim podrazumijeva se i da nije dozvoljen.
Da li se ovo odnosi na svaki namaz?
Spoljašnje značenje hadisa Ebu Merseda obuhvata svaki namaz, s tim što je iz drugog hadisa izuzet dženaza namaz zbog postupka Poslanika, Allahov spas i mir njemu, kada je crnoj ženi klanjao dženazu nakon što je ukopana kod njenog groba. Stav pravnika jeste da čovjek može klanjati dženazu namaz kod groba ukopane osobe u periodu od mjesec dana nakon njenog ukopa, zbog postupka Poslanika, Allahov spas i mir njemu, koji je klanjao dženazu namaz Sa'dovoj majci nakon što se vratio sa putovanja, a od ukopa je prošlo mjesec dana. Hadis bilježi Tirmizi.
› Drugi oblik: Klanjanje namaza u mesdžidu koji je izgrađen na grobu
Kod ovog oblika grob prethodi mesdžidu, tj. grob je prvi, a nakon toga je sagrađen mesdžid. Namaz u ovakvom mesdžidu nije ispravan jer se svrstava u obavljanje namaza na groblju. Na ovo ukazuje općenitost prethodnog hadisa. U ovakvoj situaciji obaveza je srušiti mesdžid, jer liči mesdžidu dirara. Mrtvi su prvi zauzeli to mjesto i oni su mu preči.
› Treći oblik: Klanjanje u mesdžidu u kojem postoji jedan ili više grobova
U ovom obliku mesdžid je prvo sagrađen, zatim je nakon toga došlo do postavljanja groba u njemu. Što se tiče ovog oblika, učenjaci se razilaze u pogledu ispravnosti namaza u njemu: po jednom stavu namaz u takvom mesdžidu nije ispravan, zbog hadisa koji su prethodili, kao hadis Ebu Merseda i drugi, dok, po drugom stavu namaz koji se obavi u njemu je ispravan, ali je osoba grešna zbog toga što je obavila namaz u takvom mesdžidu. Ako se uzme u obzir da se u ovoj mes'eli treba zauzeti strožiji stav, onda kažemo da je prioritetnije prvo mišljenje, tj. da namaz u njemu nije ispravan, bez obzira da li se grob nalazio sa lijeve ili desne strane, ili ispred, ili iza klanjača. Takav kabur se treba iskopati (i prebaciti na groblje). Ukoliko bi se desilo da onaj ko je sagradio mesdžid oporuči da se ukopa u njemu nakon svoje smrti, ta bi oporuka bila neispravna i nije je dozvoljeno ispuniti. Ukoliko bude ukopan, obaveza je iskopati grob i prenijeti ga na groblje muslimana.
✦ Mes'ela: Kakav je propis ukoliko se grob nalazi u zasebnoj sobi?
Nema razlike, jer se stanje te sobe može predstaviti u nekoliko oblika:
› Da se u sobu u kojoj se nalazi grob ne ulazi niti se iz nje izlazi, osim kroz mesdžid. Njen propis je tada isti kao propis mesdžida.
› Da soba ima dvoja vrata: jedna iz mesdžida, a druga sa druge strane, mimo mesdžida, ali je zid isti. Namaz takođe nije ispravan, uz napomenu da ovdje ipak postoji razilaženje.2
› Da se ulazi i izlazi iz sobe van mesdžida. U ovakvoj situaciji ili je zid ove sobe i zid mesdžida isti, što je opet haram, iako je na manjem stepenu od prethodna dva oblika, ili su zid sobe i mesdžida posebni; u takvoj situaciji namaz je ispravan, ali je obaveza udaljiti takvu sobu od mesdžida koliko se može napraviti prolaz, s tim što ima jedan uslov, a to je da ta soba ne bude u pravcu kible. Stoga se oni koji odlaze u mesdžide u kojima postoji grob ili više, trebaju upozoriti na ovu stvar.
✦ Mes'ela: Ukoliko se groblje nalazi ispred mesdžida u pravcu kible, kakav je propis namaza u takvom mesdžidu?
Ukoliko je zid groblja spojen sa zidom mesdžida, onda je zabranjeno obavljati namaz u takvom mesdžidu, a ukoliko između zidova mesdžida i groblja postoji prolaz koji ih odvaja, onda je dozvoljeno obavljati namaz.
✦ Mes'ela
Prethodno smo rekli da se novonastala stvar treba ukloniti, ukoliko je kabur nastao poslije izgradnje mesdžida, onda se treba odstraniti kabur, a ukoliko je mesdžid izgrađen nakon što je postojao kabur, onda se treba ukloniti mesdžid. Pitanje je ko će ukloniti mesdžid u ovakvoj situaciji? Uklonit će ga oni koji su pretpostavljeni i nadležni (evlijaul-umur).
Ukoliko postoji jak i snažan džemat, da li to oni mogu učiniti?
Ako se nalaze u neislamskoj državi i za njihov postupak se neće vezati šteta, onda im je dozvoljeno da to učine, a ako se nalaze u muslimanskim zemljama, onda trebaju savjetovati pretpostavljene i nadležne. Određeni učenjaci su odabrali stav da ukoliko je vladar slab, a među ljudima ima onih koji su snažni i koji imaju zaštitu, da se njima dozvoljava pomenuti postupak bez dozvole tog slabašnog vladara, kao što je to činio Ibn Tejmijje prilikom mijenjanja određenih loših dijela. Ukoliko se nadležni suzdrže od otklanjanja, onda to mogu uraditi oni koji posjeduju snagu i zaštitu ukoliko se za njihov postupak neće vezati štete.
Komentar šerijatskih tekstova navedenih u poglavlju
1 Hadis Aiše
U „Sahihu“ se prenosi od Aiše, Allah bio njome zadovoljan, da je Ummu Seleme spomenula Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, crkvu koju je vidjela u Abesiniji i kipove koji se u njoj nalaze, pa je rekao: „Oni bi, kada bi umro dobar čovjek — ili dobar rob — napravili na njegovom grobu bogomolju i u njoj te kipove. To su najgora stvorenja kod Allaha na Sudnjem danu.“ Ovi su objedinili dvije zablude: zabludu sa grobovima i zabludu sa kipovima. Ovaj hadis je muttefekun ‘alejhi.
✦ „… da je Ummu Seleme spomenula Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, crkvu koju je vidjela u Abesiniji i kipove koji se u njoj nalaze.“ Crkva je kršćanska bogomolja. Da li se njene riječi da je vidjela crkvu odnose na viđenje crkve u prolazu ili na viđenje crkve ulaskom u nju? Iz hadisa se ne može zaključiti.
✦ Mes'ela: Kakav je propis ulaska u crkvu?
Ulazak u crkvu ne izlazi iz jednog od tri stanja:
› Da u crkvu uđe radi ibadeta i namaza,
› Da u crkvu uđe radi razgledanja ili neke dunjalučke koristi,
› Da u crkvu uđe radi da've.
Što se tiče prvog vida, on nije dozvoljen. Nije dozvoljeno ući u crkvu radi ibadeta ili namaza zbog riječi Uzvišenog:
„U njemu nemoj nikada boraviti.“3(Et-Tevba, 108)
Bilježi Bejheki sa vjerodostojnim lancem prenosilaca od Omera, Allah bio njime zadovoljan, da je rekao: „Ne ulazite kod mušrika u njihove bogomolje jer se na njih spušta srdžba.“
Od razloga zabrane ulaska jeste i činjenica da su to mjesta gdje borave šejtani.
Drugi vid ulaska u crkvu, tj. ulazak radi razgledanja ili neke dunjalučke koristi je takođe zabranjen. Na ovu zabranu takođe ukazuju prethodne riječi Omera, Allah bio njime zadovoljan, kao i preventiva, tj. da ne dođe do oponašanja njih i ljubavi prema njima.
Što se tiče zadnjeg oblika, ulaska u crkvu radi da've, on je dozvoljen ukoliko je osoba sigurna u sebe4 i ukoliko se za takav postupak ne veže kakva šteta.
✦ „… pa je rekao: „Oni bi, kada bi umro dobar čovjek — ili dobar rob …“ Prenosilac nije siguran.5
✦ „…napravili na njegovom grobu bogomolju i u njoj te kipove…“ Ovo je najgori oblik, tj. oni su na tom mjestu činili ibadet i obavljali namaz.
✦ „To su najgora stvorenja kod Allaha na Sudnjem danu.“ Ovo je prijetnja i upozorenje jer su opisani kao najgori ljudi.
2 Drugi hadis Aiše
Buhari i Muslim takođe prenose od Aiše Allah bio njome zadovoljan da je rekla: „Kada je Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, došao melek smrti, prekrio je lice svojim crnoporubljenim ogrtačem. Kada ga je sklonio sa svoga lica, rekao je u tom stanju: ‘Neka je Allahovo prokletstvo na židove i kršćane, napravili su od grobova svojih vjerovjesnika bogomolje,’ upozoravajući na ono što su uradili. Da nije toga i njegov mezar bio bi istaknut, ali to nije urađeno iz bojazni da ga neko ne pretvori u mesdžid.“
✦ „Kada je Allahovom Poslaniku, Allahov spas i mir njemu, došao melek smrti…“ kako bi mu uzeo dušu.
✦ „…prekrio je lice svojim crnoporubljenim ogrtačem…“ zbog težine smrtnih muka.
✦ „Kada ga je sklonio sa svoga lica, rekao je u tom stanju…“ ovo ukazuje da je Allahov Poslanik, Allahov spas i mir njemu, rekao ove riječi pred sami kraj svoga života.
✦ „Neka je Allahovo prokletstvo na židove i kršćane…“ Prethodilo je da prokletstvo (la'net) znači protjerivanje i udaljavanje od Allahove milosti, te da ga dijelimo na veliko i malo. Što se tiče prokletstva od Allaha, ono znači udaljavanje od Njegove milosti, a što se tiče prokletstva od stvorenja ono znači dova Allahu da od Svoje milosti udalji onoga ko se proklinje.
✧ Da li je dozvoljeno proklinjati jevreje i kršćane?
Da, dozvoljeno je, jer ih je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, proklinjao.
✦ „…napravili su od grobova svojih vjerovjesnika bogomolje!“ Ovo je pojašnjenje razloga zbog kojeg se proklinju u ovom hadisu. U hadisu su spomenuti grobovi (tj. u množini), međutim, nema razlike između toga da se od jednog ili više grobova napravi bogomolja, propis je isti.
Pravljenje bogomolje od groba obuhvata dvije stvari:
› izgradnju bogomolje na grobu,
› obavljanje namaza kod njih. Onaj ko obavlja namaz kod groba (ili groblja) je grob uzeo za mesdžid, makar ne postojala nikakva građevina kod groba.
✦ „On je upozorio na ono što su ovi uradili.“ Neki učenjaci kažu da su ove riječi u nastavku hadisa riječi Aiše Allah bio njome zadovoljan što znači da je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, upozorio svoje ashabe na ovaj postupak jevreja i kršćana radi kojeg su prokleti.
✦ „Da nije toga…“ Tj. da nije ovog upozorenja Poslanika, Allahov spas i mir njemu.
✦ „…i njegov mezar bio bi istaknut.“ Ovo je jedan od razloga zbog kojih je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, ukopan u svojoj kući, iz bojazni da se od njegovog groba ne napravi mesdžid, ili da se ne uzme za mjesto obavljanja namaza.
Drugi razlog radi kojeg je ukopan u svojoj kući jeste ono što se spominje u drugom hadisu: „Svaki vjerovjesnik je ukopan na mjestu na kojem je preselio.“6
Da li se ovdje riječju „istaknut“ cilja na istaknutost u smislu njegovog uzdizanja ili u smislu istaknutosti njegovog mjesta? Cilja se na istaknutost mjesta groba, ne na njegovo uzdizanje. Tako da je značenje hadisa: da nije ovog upozorenja Poslanik, Allahov spas i mir njemu, bi bio ukopan na Beki'i. Potom su ashabi uzeli u obzir i gore pomenuti hadis o ukopavanju vjerovjesnika na mjestima gdje umru, pa je ovaj hadis dodatno pojačao prethodni u njegovom značenju.
✧ Problematika u pogledu groba Poslanika, Allahov spas i mir njemu, i činjenici da se nalazi u mesdžidu
Na ovu problematiku odgovaramo sa nekoliko aspekata:
› Mesdžid Poslanika, Allahov spas i mir njemu, nije izgrađen na groblju. Poslanik, Allahov spas i mir njemu, je taj koji je izgradio mesdžid, a Uzvišeni nas je obavijestio da je to mesdžid koji je izgrađen na takvaluku.
› Poslanik, Allahov spas i mir njemu, nije ukopan u mesdžidu, kao što to rade neki ljudi danas.
› Ubacivanje kuća Poslanika, Allahov spas i mir njemu, u okrilje mesdžida nije bilo po konsenzusu učenjaka, štaviše to je greška čovjeka koji nije bio učenjak, Velida ibn AbdulMelika, on je grob Poslanika, Allahov spas i mir njemu, ubacio u okrilje mesdžida. Učenjaci, poput Se’ida ibn Musejjeba, su mu osporili takav postupak. Ovo se dogodilo 94. godine po hidžri. Velid nije od onih koji se uzimaju za uzor, a posebno kada se uzme u obzir činjenica da su mu učenjaci osporili pomenuti postupak.7
Iako su grob ubacili unutar mesdžida, sagradili su tri zida, tako da se onaj ko obavlja namaz u mesdžidu ne može okrenuti ka grobu. Međutim, pored toga, ni to nije opravdanje za pomenuti postupak, jer je sam postupak u osnovi greška, tako da ne može nikome poslužiti kao opravdanje za ubacivanje grobova u mesdžid.
✧ Zašto se ne zabranjuje namaz u mesdžidu Poslanika, Allahov spas i mir njemu?
Zbog konsenzusa muslimana koji još od tog vremena klanjaju u njemu. Kako da kažemo da nije dozvoljeno kada muslimani oduvijek klanjaju u njemu i uz to se za namaz obavljen u njemu prenosi vrijednost u hadisu Poslanika, Allahov spas i mir njemu: „Namaz u ovom mom mesdžidu je vrjedniji od hiljadu namaza obavljenih u drugim mesdžidima mimo Mesdžidul-harama.“8
S tim, što kažemo da onaj ko klanja u mesdžidu Poslanika, Allahov spas i mir njemu, ciljajući time berićet groba, ili ciljajući namaz u njemu (mesdžidu) zbog groba koji je u njemu, takvom namaz nije ispravan, ne zbog mjesta na kojem ga je obavio, već zbog vjerovanja i nijjeta.
✧ Šta je sa onim ko namjerno cilja da klanja iza sobe u kojoj je grob Poslanika, Allahov spas i mir njemu?
On je u propisu poput onoga ko cilja obavljanje namaza pored groba o čemu je već bilo riječi.
✧ Mes'ela: Kakav je propis zakopavanja umrlih u kućama?
Nije dozvoljeno, zbog riječi Poslanika, Allahov spas i mir njemu: „Ne pretvarajte svoje kuće u groblje!“9
Jedno od dva značenja ovog hadisa jeste: ne ukopavajte svoje umrle u kućama, već na groblju zajedno sa ostalim umrlim muslimanima.
3 Hadis Džunduba
Muslim prenosi od Džunduba ibn Abdullaha da je rekao: „Čuo sam Vjerovjesnika, Allahov spas i mir njemu, prije njegove smrti na pet dana kako kaže: ‘Ja se odričem kod Allaha da nekog među vama uzmem za halila, jer, uistinu, mene je Allah uzeo za halila, kao što je i Ibrahima uzeo za halila. Kada bih sebi uzeo nekoga za halila iz svoga Ummeta, uzeo bih Ebu Bekra. Znajte da su oni koji su bili prije vas na kaburovima svojih vjerovjesnika i dobrih ljudi pravili bogomolje. Vi nemojte grobove uzimati za mesdžide! Ja vam, uistinu, to zabranjujem!’“
✦ „Čuo sam Vjerovjesnika, Allahov spas i mir njemu, prije njegove smrti na pet dana, kako kaže…“ Ovo je hadis Džunduba koji zajedno sa hadisom Aiše ukazuje da je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, ponovio nekoliko puta ove riječi.
✦ „Ja se odričem Allahu da nekog među vama uzmem za halila…“ Halil je voljeni koji se voli najvećom mogućom ljubavi.
✦ „…jer, uistinu, mene je Allah uzeo za halila, kao što je i Ibrahima uzeo za halila.“ Hadis ukazuje na potvrđivanje svojstva ljubavi Uzvišenom Allahu.
✦ „Kada bih sebi uzeo nekoga za halila iz svoga ummeta, uzeo bih Ebu Bekra.“ Ovdje se pod ummetom cilja na ummetul-idžabe.
✦ „Znajte da su oni koji su bili prije vas na kaburovima svojih vjerovjesnika i dobrih ljudi pravili bogomolje. Vi nemojte grobove uzimati za mesdžide. Ja vam, uistinu, to zabranjujem.“ Još jedna zabrana od Poslanika, Allahov spas i mir njemu, u pogledu uzimanja grobova za mesdžide.
4 Riječi Ibn Tejmijje
✦ „Poslanik, Allahov spas i mir njemu, je to zabranio pred kraj svoga života, a namaz kod groba potpada pod ovo pitanje.“ Tj. ovo je jedan od dva oblika uzimanja grobova za mesdžide.
✦ „Osim toga, on je na samrti prokleo onoga ko to uradi. U to se ubraja i klanjanje kod kabura, pa makar se na njemu ne izgradio mesdžid.“ Svako mjesto na kojem se cilja obavljanje namaza se u jeziku naziva mesdžidom, dok je u šerijatskoj terminologiji mesdžid mjesto koje je općenito pripremljeno za obavljanje pet dnevnih namaza, i nije uslov da postoji stalni imam. Stoga se mesdžidi koji se nalaze pored puteva smatraju mesdžidima i imaju njihov propis.10
Što se tiče mesdžida po školama, to su musalle, jer se u njima, kao prvo, klanjaju samo neki namazi, a kao drugo, oni nisu pripremljeni u osnovi za obavljanje pet dnevnih namaza (već za namaze čije vrijeme nastupi u toku školske nastave), stoga se u njima ne klanja tehijjetul-mesdžid, dozvoljava se ulazak u njih ženi koja je u hajzu ili nifasu, kao i trgovina u njima. Što se tiče bajramske musalle ona se smatra mesdžidom jer je Poslanik, Allahov spas i mir njemu, , naredio ženama u hajzu da se odvoje od musalle, što ukazuje da se smatra mesdžidom.
✧ Da li se za mesdžid uslovljava vakuf?11
Ispravnije je da to nije uslov, tako, na primjer, ako bi džemat jednog mesdžida htio da obnovi mesdžid ili ga proširi, pa pozajme zemlju na kojoj će klanjati dok se ne završi mesdžid, ta zemlja bi dobila propis mesdžida.
✦ „Zemlja mi je učinjena mesdžidom i čistom…“ Tj. Allah je šerijatskom odredbom učinio zemlju mesdžidom, kao što je isto tako Kabu šerijatskom odredbom učinio svetom kućom.
„Allah je učinio Kabu Svetom kućom (bejtul haram).“ (El-Maida, 97)
Allah je čitavu zemlju učinio mesdžidom, osim onih mjesta koja su izuzeta, poput mjesta obavljanja nužde, kupatila, mjesta na kojima ima nedžaseta (nečistoće), i tome slično.
Autor: šejh Ali el-Hudajr (biografija šejha ovdje)
Iz djela “Mu'tesar – komentar na Kitabut-tevhid”, Dvadeseto poglavlje
Priprema i naslov: Menhedž
Klikni ovdje za ostale dijelove serijala
Bilješke:
1 Tirmizi, Ibn Huzejme, Ibn Madže i drugi sa vjerodostojnim lancem prenosilaca.
2 Tj. jedna skupina učenjaka namaz smatra neispravnim, to je mišljenje koje je šejh ali Hudajr odabrao, dok je druga skupina stava da je namaz ispravan, ali osoba koja je klanjala u takvom mesdžidu je grešna zbog klanjanja u njemu. (op.prev.)
3 Komentator ovim želi reći da ukoliko je Allah zabranio Svome Poslaniku, da boravi i čini ibadet u mesdžidu koji je izgrađen radi nepokornosti, onda je preče da obavljanje ibadeta i namaza bude zabranjeno na mjestu (u ovom slučaju crkvi) koje je izgrađeno radi najveće nepokornosti, a to je činjenje širka Uzvišenom Allahu. (op.prev.)
4 Tj. posjeduje znanje, te je tako siguran od toga da mu se neće uvući kakva šubha radi koje bi mogao propasti (op.prev.)
5 Tj. prenosilac nije bio siguran da li se u hadisu spomenula riječ čovjek ili rob. (op.prev.)
6 Tirmizi, hadis je hasen.
7 Kaže šejh Abdullah Gunejman, hafizahullah: „Velid ibn Abdul Melik je uradio pomenutu stvar bez obaziranja na šerijatski propis, već iz političkih razloga. On je naredio da se sobe Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, ubace u okrilje mesdžida iz bojazni kako se potomci Hasana i Husejna, ne bi okupljali u toj sobi (gdje je grob Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem) i kovali zavjere protiv njega, tako njegov postupak nije bio baziran na Šerijatu. Stoga su mu se i učenjaci žestoko suprotstavili i kritikovali ga, do te mjere da je jedan dio njih bio ubijen, a drugi udarani i ponižavani. Takvi se vladari ne osvrću na Šerijat, već na ono u čemu je njihova korist.“ Komentar Knjige o tevhidu od šejha Gunejmana. 188. str.
8 Buhari i Muslim.
9 Ebu Davud sa dobrim lancem prenosilaca.
10 Šejh ovdje cilja na mesdžide po Saudijskoj Arabiji, koji su izgrađeni pored puta, da bi oni koji tu svrate i odmore mogli obaviti namaz. To nisu mesdžidi u kojima postoji stalni imam, možda se i u njima nekada obavi svih pet dnevnih namaza, ali dobijaju propis mesdžida jer su namijenjeni za njihovo obavljanje (tj. obavljanje svih pet dnevnih namaza). (op.prev.)
11 Tj. da li je uvakufljavanje objekta koji je pripremljen za obavljanje pet dnevnih namaza, uslov da bi se takav objekat smatrao mesdžidom. (op.prev.)
