Adabi prema kadau i kaderu
Proživljavajući sudbinu, koju mu je njegov Gospodar odredio, vjernik prolazi kroz razne situacije, na što različito reaguje: raduje se, tuguje, nada, žali, iznenađuje, razočarava, itd. U takvim i sličnim situacijama od edeba je i sljedeće:
Kada čovjek govori o nečemu što će uraditi
– kada čovjek govori o nečemu što će uraditi ili što će se dogoditi u budućnosti, treba kazati: In ša'allah (Ako Bog da), u skladu s riječima Allaha, dž.š.: “I nikako za bilo šta ne recite: ‘Uradit ću to sigurno sutra!’ – ne dodavši: ‘Ako Bog da!’1“;
Kada se nečemu iznenadi
– kada se nečemu iznenadi treba reći: Subhanallah;
Kada ga obuzme strah ili se nađe u opasnosti
– kada ga obuzme strah ili se nađe u opasnosti, treba, pouzdavajući se u Allaha, dž.š., kazati: La ilahe illellah2, ili reći: Hasbijellahu ve ni'mel vekil (Meni je dovoljan Allah i On je divan zaštitnik), jer Allah u Kur'anu kaže: “…one kojima je, kad su im ljudi rekli: ‘Neprijatelji se okupljaju zbog vas, treba da ih se pričuvate!’ – to učvrstilo vjerovanje, pa su rekli: ‘Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik!’ I oni su se povratili obasuti Allahovim blagodatima i obiljem, nikakvo ih zlo nije zadesilo i postigli su da Allah bude njima zadovoljan”3;
Ako ga nešto obraduje ili prijatno iznenadi
– ako ga nešto obraduje ili prijatno iznenadi, treba reći: Allahu ekber ili kazati: Ma ša Allahu la kuvvete illa billah u skladu s kur'anskom preporukom: “A zašto nisi, kad si u vrt svoj ušao, rekao: “Ma ša Allah la kuvvete illa billah (Onako je kako Allah hoće i odredi, moć je samo u Allaha)” 4;
Ako ostvari nešto što je želio ili mu se dogodi očekivani hajr
– ako ostvari nešto što je želio ili mu se dogodi očekivani hajr, da se zahvali Allahu onako kako je to i Poslanik, a.s., radio; a prenosi se da bi Resulullah, a.s., kada bi se ostvarilo nešto što ga raduje, rekao: Elhamdulillahil – lezi bini'metihi tetimmus – salihatu (Hvala Allahu, Čijom blagodati se upotpunjuju dobra djela).5
Lijepo je zahvaliti se Allahu i na nemilom događaju jer bi Poslanik, s.a.v.s., kada bi mu se dogodilo nešto što bi ga ražalostilo, rekao: Elhamdulillahi ala kulli hal. (Hvala Allahu, dž.š., za svako stanje)6;
Kada ga kakva nesreća ili kakvo iskušenje pogodi
– kada ga kakva nesreća ili kakvo iskušenje pogodi, da kaže: Inna lillahi ve inna ilejhi radži'un (Mi, uistinu, Allahu pripadamo i Njemu ćemo se, zaista, vratiti), u skladu s kur'anskom preporukom: “A ti obraduj strpljive, one koji, kad ih kakva nevolja zadesi, kažu: ‘Mi smo Allahovi i mi ćemo se zaista Njemu vratiti!’ Nad njima je blagoslov Gospodara njihova i milost; oni su na pravom putu.”7;
Da iz grešaka i nesreća u životu uzima pouku bez prevelikog žaljenja
– da iz grešaka i nesreća u životu uzima pouku bez prevelikog žaljenja, i da se previše ne raduje ili zanese ostvarenom dobiti, jer je tako od Allaha propisano: “Nema nevolje koja zadesi Zemlju i vas, a koja nije, prije što je damo, zapisana u Knjizi – to je Allahu, uistinu, lahko – da ne biste tugovali za onim što vam je promaklo, a i da se ne biste previše radovali onome što vam On dadne. A Allah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce”8;
Ako ga nešto pogodi, da ne kaže: Da sam uradio to, bilo bi tako i tako
– niti da, žaleći za onim što ga je prošlo, ponavlja: da sam… ili da je bilo…, u skladu s hadisom: “A ako te nešto pogodi (zadesi), ti ne reci: ‘Da sam uradio to, bilo bi tako i tako’, već reci: Kadderellahu ve ma ša'e fe'ale (Allah je odredio i učinio ono što je htio), jer uistinu ono ‘da‘ otvara šejtanova vrata.'”9
Iz knjige Islamsko znanje, grupe autora
Obrada: Menhedž (naslov i podnaslovi su od M)
Bilješke:
