Pitanje: Koja je definicija gibeta i koji je njegov propis?
Odgovor:
Gibet (ogovaranje) je da čovjek spomene mahanu svoga brata muslimana u njegovom odsustvu, ukoliko njemu (onome koji se ogovara) ne bi bilo drago kada bi to čuo, bez ikakve potrebe za tim.
Moje riječi (tj. riječi autora teksta, op.M) „da čovjek spomene mahanu svoga brata“, ne obuhvataju ono što čovjek spomene od pohvale i tome slično.
Moje riječi „muslimana“, isključuju nevjernika, tako da nevjerniku nema gibeta.
Moje riječi „u njegovom odsustvu“ isključuju ono što se spomene u njegovom prisustvu. To se ne naziva gibetom po ispravnijem mišljenju učenjaka.
Moje riječi „ukoliko njemu (onome koji se ogovara) ne bi bilo drago kada bi to čuo“, isključuju ono čime bi ogovoreni bio zadovoljan kada bi čuo.
I moje riječi „bez ikakve potrebe za tim“, isključuju ono što zahtjeva šerijatska korist poput upozorenja na novotara kako bi se ljudi pripazili njegove novotarije. S tim što se pri tom treba voditi računa o sljedećim stvarima:
- Da čovjek to radi iskreno i da time želi Allahovo zadovoljstvo
- Da se vodi računa o šerijatskoj koristi
- Da se govor ograniči na ono što je grijeh i posrtaj i da se ne prelazi na govor o drugim stvarima u kojima nema koristi.
Učenjaci su složni da je gibet u kojem nema šerijatske koristi zabranjen. Većina njih je stava da je gibet od velikih grijeha. Gibet ima svoje stepene, tako da nije isti gibet onoga ko ogovara učenjaka i gibet onoga ko ogovara džahila.
Kaže Uzvišeni:
وَلَا يَغْتَبْ بَعْضُكُمْ بَعْضًا أَيُحِبُّ أَحَدُكُمْ أَنْ يَأْكُلَ لَحْمَ أَخِيهِ مَيْتًا فَكَرِهْتُمُوهُ وَاتَّقُوا اللَّهَ إِنَّ اللَّهَ تَوَّابٌ رَحِيمٌ
„I ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrlog brata svoga – a vama je to odvrato – zato se bojte Allaha; Allah je, uistinu, Onaj koji sve i u potpunosti zna.“ (Hudžurat, 12)
Imam Muslim bilježi od Ebu Hurejre, radijellahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Znate li šta je gibet?“ „Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju“ – odgovoriše ashabi. „Gibet je da spomeneš svoga brata po onome što on ne voli“ – reče Poslanik. Neko upita: „A šta ako se to zaista nalazi kod njega“? „Ako se zaista nalazi kod njega onda si ga ogovorio, a ako ne onda si ga potvorio.”
Isto tako bilježi Ebu Davud u svom Sunenu od Seida ibn Zejda da je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Zaista je od najvećeg oblika kamate bespravno kaljanje časti muslimana.“
I kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Zaista su vam vaša krv, vaši imetci i vaša čast, međusobno zabranjeni poput zabranjenosti (tj. svetosti) ovog dana, u ovom mjesecu u ovom gradu (Meki). Neka prisutni obavijesti odsutnog jer će prisutni možda obavijestiti onoga ko će bolje zapamtiti od njega.“ Hadis je muttefekun alejhi.
Od najgorih i najpogubnijih oblika gibeta jeste vrijeđanje i omalovažavanje muslimana, te ulaganje truda u njegovom poniženju, kaljanju njegove časti i skrnavljenju njegova hurmeta (svetosti). Ovakav ružan ahlak i velika bolest predstavlja jedan od velikih grijeha čijem počiniocu je zaprijećeno žestokom kaznom.
Autor: Šejh Sulejman el-Ulvan, “Medžalis el-jevmijje”
