Draga braćo!
Imam Malik je govorio: „Ko bude upitan o meseli, prije nego li odgovori na nju, treba svoju dušu izložiti na džennet i vatru, kako će položiti odgovor na ahiretu – a potom neka odgovori na pitanje.“
Jednom je upitan o nekoj meseli pa je rekao: „Ne znam odgovor, pitajte one koji su učeni.“
Ebu Davud kaže: „Ne mogu nabrojati koliko sam samo puta čuo imama Ahmeda kada je upitan u meselama oko kojih postoji razilaženje, da je odgovarao: ‘Ne znam’.“
Iz tog razloga selefi su žestoko negirali onome ko počne izdavati fetve a još uvijek nije dostojan toga. Selefi su takav postupak smatrali jednim vidom skrnavljenja islama i velikim munkerom (loše djelo) koje je obaveza spriječiti. Šejhul islam je žestoko osuđivao takve, do te mjere da su mu neki rekli: „Pa zar ćeš ti biti muhtesib1 za fetve?“ Šejhul islam je tada odgovorio: „Zar da za pekare i kuhare ima muhtesiba, a da ih nema za fetve.?!“
Ebu Hanife je smatrao da je obaveza muftiji koji je džahil i koji se poigrava sa propisima šerijata zabraniti izdavanje fetvi.
Neki čovjek je vidio Rebiu ibn Ebi Abdir-Rahmana, šejha imama Malika, kako plače pa ga je upitao: „Šta te je rasplakalo?“ A on mu odgovori: „Pitaju se oni koji nemaju znanja, to je krupna stvar u islamu.“ Potom je rekao: „Neki od ovih koji daju fetve su preči zatvora od lopova.“
Draga braćo, šta bi Rebia rekao kada bi vidio ovo naše vrijeme?! Srljanje velikog broja onih koji nemaju znanje u fetvama uz slabo iskustvo i znanje o Allahovoj Knjizi, sunnetu i onome što se prenosi od selefa. Uzimanje znanja od nepriznatih učenjaka koji nisu sticali znanje pred onima koji su pouzdani i povjerljivi niti su ih pohvalili oni učenjaci čiji se govor uvažava. Takvi su uglavnom naučili neke mesele oko kojih ima razilaženja, a oko kojih se često govori, na brzinu pročitao nešto iz knjiga bez dobrog shvatanja i razumijevanja onoga što je pročitao. To su oni kojima smo iskušani, a posebno kada braća čitaju fetve šejhul islama ibn Tejmije, knjige usula, fikhske enciklopedije, ili pamćenjem fetvi i čitanjem knjiga „Pitanja i odgovori“.
Draga braćo, srljanje u fetvama je još jedan od ostataka džahiljeta (neznaboštva) kojem smo se poučili u školama i fakultetima putem prevare, obmane, hileta i učenja sažetaka i podsjetnika, kao i time da se na svako pitanje treba odgovoriti na bilo koji način. Važno je da se odgovori. Kod njih važi pravilo: Nemoj slučajno reći da ne znaš, jer „Ne znam“ kod njih znači da si miskin, džahil, naivan, a sustezanje od prevare i obmane znači da ćeš možda pasti na ispitu, a to je sramota. Musibet je kod nas draga braćo što je sramota postala teža od grijeha, sramota od ljudi nam je teža od srdžbe Gospodara, jer „Allah je milostiv i prašta, a ljudi nit praštaju nit su samilosni.“
To je ta džahilijetska predstava i pogrešno ubjeđenje koji rezultiraju pojavljivanjem ove džahilijetske zaostavštine s vremena na vrijeme. Obaveza nam je otarasiti se u suprotnom biće propast.
Draga braćo, ko je od nas ispravno prešao učenje fikha, pa krenuo sa učenjem teksta neke knjige potom prešao na komentar tog djela, potom krenuo sa čitanjem knjiga „Umdetul ahkam“, potom „Mugni“ potom „Kafi“ i tako redom. Znamo li odakle se stiče znanje, odakle se može prenijeti fetva? Znamo li da nije ispravno fetve koristiti analogno.2 Znaš li razliku između šerijatskog propisa i fetve? Koji su šartovi muftije, itd…?
Ja doista shvatam problem u kojem se nalazimo zbog malog broja učenjaka i odgajatelja, pritisaka sa svih strana, i povećanja broja ljudi koji se interesuju za davu, ali kod nas cilj ne opravdava sredstvo. Reci: Ne znam, i drži se svoje kuće, to ti je bolje nego da izdaješ fetve, a nisi je dostojan.
Potom, ako si iskren, reci nam gdje je tvoja ambicija u traženju znanja? Gdje je tvoja aktivnost u iščitavanju knjiga? Gdje je tvoja bogobojaznost? Gdje je tvoj strah od snošenja odgovornosti na Sudnjem danu zbog izdatih fetvi? Zato se pripazi, i opet, dobro se pripazi da govoriš o meseli za koju nemaš dokaz niti imama.3
Dakle, lijek od ovog džahilijetskog ostatka se ogleda u sljedećem:
- Otarasi se ove bolesti time što ćeš osjećati i doživljavati skromnost i želju za neisticanjem pred ljudima.
- Otarasi se ove bolesti time što ćeš biti čvrsto ubjeđen da te tvoje riječi: Ne znam, neće naružiti. Jer reći: Ne znam, to je znanje, da znaš da ne znaš. Proširi ovo lijepo svojstvo među ljudima.
- Otarasi se ove bolesti time što ćeš nastojati da se istinski podučiš, a ne da stičeš na „lahak“ način putem prevare i obmane.
- Otarasi se ove bolesti, ljubavi prema nefsu, egoizma, i obožavanja sebe time što ćeš reći: Ne znam, pitajte učene jer ja nisam od njih… pitaću, pa ću ti odgovoriti…istražiću meselu…
I znaj da tek onda kada budeš iskren, otarasićeš se pomenutog i spasiti. Molimo Allaha da nas sačuva i spasi.
Autor: Muhammed Husejn Jakub
Iz djela Kissatu el iltizam
Naslov od Menhedža
Ostale dijelove iz istog serijala ovdje.
Bilješke:
1 Muhtesib je službenik koji prima platu od države, a njegova obaveza je da obilazi ljude i nadzire njihov rad (danas su to inspektori), op.prev.
2 Tj. analogno fetvi za jednu situaciju i stanje izdati fetvu za drugu situaciju i stanje koji se razlikuju, op.prev.
3 Tj. pripazi se da kažeš nešto u čemu te niko nije pretekao, op.prev.
