Da li se kod nas ikamet za namaz uči ispravno?

Kako se uči ikamet za namaz?

Pitanje: Ja sam iz Bangladeša, i tamo ikamet za namaz učimo ponavljajući riječi po dva puta kao što se to čini kod ezana. Međutim, primjetio sam da se u većini arapskih zemalja ikamet uči bez ponavljanja riječi po dva puta. Koji je vjerodostojan dokaz o tome da se tako uči ikamet?

Odgovor:

Sva zahvala pripada Allahu Jedinom, a zatim:

Učenje ikameta za namaz ima više oblika, i svi oni se prenose od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem.

– Prvi oblik (jedanaest rečenica):

1. Allahu ekber,
2. Allahu ekber.
3. Ešhedu en la ilahe illellah.
4. Ešhedu enne Muhammeden rasulullah.
5. Hajje ales-salah.
6. Hajje alel-felah.
7. Kad kametis-salatu,
8. kad kametis-salah.
9. Allahu ekber,
10. Allahu ekber.
11. La ilahe illellah.

Dokaz ovom obliku jeste ono što bilježi imam Ahmed u Musnedu (15881), i Ebu Davud u Sunenu (499) od Abdullaha bin Zejda, radijellahu anhu, da je kazao:
‘Nakon što se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, saglasio da se ljudi zvonom pozivaju na namaz, u snu sam vidio nepoznatog čovjeka kako u ruci drži zvono. Rekao sam: ‘Allahov robe, hoćeš li mi prodati zvono?’ ‘Što će ti?’ – upita on. ‘Da njime pozivam ljude na namaz.’ – odgovorih. On reče: ‘Hoćeš li da te podučim nečemu boljem od toga?’ ‘Hoću.’ – odgovorih, a on reče: ‘Reci: Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber! Ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu en la ilahe illellah! Ešhedu enne Muhammeden resulullah, ešhedu enne Muhammeden resulullah! Hajje ales-salah, hajje ales-salah! Hajje alel-felah, hajje alel-felah! Allahu ekber, Allahu ekber! La ilahe illallah!’ Potom malo sačeka, veli Abdullah, a onda reče: ‘A kada budeš htio stupiti u namaz, reci: ‘Allahu ekber, Allahu ekber! Ešhedu en la ilahe illellah! Ešhedu enne Muhammeden resulullah! Hajje ales-saah! Hajje alel-felah! Kad kametis-salatu, kad kametis-salah! Allahu ekber, Allahu ekber! La ilahe illellah’ Kada je svanulo, otišao sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i obavijestio ga o onome što sam u snu vidio, a on reče: „To je istinit san, inšallah. Ustani s Bilalom i ispričaj mu to što si u snu vidio. Neka on prouči ezan, jer ima snažniji i prodorniji glas od tebe.“ Ustao sam s Bilalom. Ja sam mu govorio, a on je učio ezan. Kada je to čuo Omer b. Hattab, radijellahu anhu, koji se tada nalazio u svojoj kući, iziđe iz kuće vukući za sobom ogrtač i reče: ‘Tako mi Onoga Koji te je s Istinom poslao, Allahov Poslaniče, i ja sam to isto u snu vidio.’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Hvala Allahu!“‘ Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahih Ebu Davud (469).

Ovaj oblik je odabrala većina učenjaka, poput imama Malika, Šafije, i Ahmeda, osim što je imam Malik rekao: ‘Kad kametis-salatu treba izgovoriti samo jednom.’

– Drugi oblik (sedamnaest rečenica):

1. Allahu ekber,
2. Allahu ekber,
3. Allahu ekber,
4. Allahu ekber.
5. Ešhedu en la ilahe illellah,
6. ešhedu en la ilahe illellah.
7. Ešhedu enne Muhammeden rasulullah,
8. ešhedu enne Muhammeden rasulullah.
9. Hajje ales-salah,
10. hajje ales-salah.
11. Hajje alel-felah,
12. hajje alel-felah.
13. Kad kametis-salatu,
14. kad kametis-salah.
15. Allahu ekber,
16. Allahu ekber.
17. La ilahe illellah

Dokaz ovom obliku jeste ono što bilježi imam Ebu Davud u Sunenu (502), Tirmizi u Sunenu (192), Nesai u Sunenu (632), i Ibnu Madžeh u Sunenu (709), od Ebu Mahzure, radijellahu anhu da je kazao:

‘Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, me je podučio ezanu sa devetnaest riječi, a ikamet sa sedamnaest.

Ezan glasi: Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber! Ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu enne Muhammeden rasulullah, ešhedu enne Muhammeden rasulullah. (zatim ponoviti) Ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu enne Muhammeden rasulullah, ešhedu enne Muhammeden rasulullah. Hajje ales-salah, hajje ales-salah, Hajje alel-felah, hajje alel-felah. Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illellah.’

Dok ikamet (od sedamnaest riječi) glasi: Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber. Ešhedu en la ilahe illellah, ešhedu en la ilahe illellah. Ešhedu enne Muhammeden rasulullah, ešhedu enne Muhammeden rasulullah. Hajje ales-salah, hajje ales-salah. Hajje alel-felah, hajje alel-felah. Kad kametis-salatu, kad kametis-salah. Allahu ekber, Allahu ekber, La ilahe illellah.’ Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahih Ebu Davud (474).

Ovaj oblik je odabrao imam Ebu Hanife, rahimehullah.

Ta dva oblika se vjerodostojnim putem prenose od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ko bude praktikovao jedan od njih, takav sprovodi sunnet.

Šejh Ibnu Baz, rahimehullah, je upitan: da li je dozvoljeno učiti ikamet poput ezana? Pa je odgovorio:

„To je dozvoljeno, štaviše to je jedan od oblika sunneta po pitanju ezana, jer se vjerodostojno prenosi u Sahihu od Ebu Mahzure, radijellahu anhu, onda kada ga je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, podučio ezanu i ikametu u El-Mesdžidul-haramu prilikom osvajanja (Mekke).

I dozvoljeno je ikamet učini neparno osim riječi „Kad kametis-salatu“ i „Allahu ekber“, kao što je to činio i Bilal, radijellahu anhu, u mesdžidu Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovom prisustvu, kao što se to navodi u dva Sahiha od Enesa ibn Malika, radijellahu anhu, da je rekao: ‘Bilalu je naređeno da riječi ezana izgovara paran broj puta a riječi ikameta neparan.’“ Izvor: Medžmu'u fetava ve mekalat mutenevvi'ah (10/366).

Međutim, kada su u pitanju ibadeti koji imaju više formi najbolje je da se musliman ne pridržava samo jedne forme, a da ostale zanemaruje. Naprotiv sunnet je da čini i praktikuje sve ono što se vjerodostojno prenosi od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem; pa tako nekada će ikamet uči kao što ga je učio Bilal, radijellahu, a nekada će učiti poput ikameta Ebu Mahzure, radijellahu anhu.

Šejhul-islam Ibn Tejmijje, rahimehullah, je kazao:
„Ispravan je pravac sljedbenika hadisa i onih koji se slažu s njima, a to da se odobrava sve ono što se vjerodostojno prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ništa od toga oni ne preziru, jer je različitost oblika ezana i ikameta poput različitosti oblika kur'anskih kiraeta, tešehhuda i slično tome. I niko nema pravo da prezire ono što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio sunnetom za svoj ummet…
A od potpunosti sunneta kada se tiče ovog pitanja je: da se ovaj (oblik) čini jednom, a onaj (oblik) drugi put; i da se ovaj (oblik) čini u jednom mjestu, a onaj (oblik) u drugom, zbog toga što bojkotovanje onoga što se vjerodostojno prenosi od sunneta, i strogo pridržavanje samo za određeni oblik, može čovjeka dovesti do toga da počne sunnet smatrati novotarijom, i pohvalnu stvar vadžibom, a to će neminovno rezultirati cijepanje i razjedinjenost (među muslimane), onda kada drugi budu praktikovali onaj drugi oblik.“ Izvor: Medžmu'ul-fetava (2/43, 44)

Izvor: islamqa.com
Prijevod: Menhedž (naslov je od Menhedža)