Naslovnica Akida Poslanikove fetve o zavjetima i zakletvama

Poslanikove fetve o zavjetima i zakletvama

166
poslanikove fetve

Sa’d Ibn Vekkas, r.a., rekao je Allahovom Poslaniku: “Allahov Poslaniče, do skora sam se zaklinjao sa La’atom i Uzzaom.” Allahov Poslanik reče: Reci tri puta: ‘Nema drugog boga sem Allaha, Koji nema sudruga’, potom pljucni tri puta u lijevu stranu, te prouči isti’azu (Isti’azza je utjecanje Allahu od prokletog šejtana, a glasi: Euzu Billahi mine-š-šejtani-r-radžim, op.prev.) i ne vraćaj se više na to.

 (Ahmed, br, 1 625; Nesai, 7/78; hadis je hasen, od S’ada Ibn ebi – Vekkasa, r.a.)


Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko uzurpira pravo drugog muslimana svojom zakletvom, Allah mu je vatru učinio neminovnom, a zabranio Džennet.” Upitali su ga: “Čak ako to bude i nešto neznatno?” –  “Da, makar to bila i grančica drveta.” (stabljika od koje se uzima grančica misvaka, Op. Prev.)

(Muslim, br. 137; Muvet’a, 2/7272; Nesai, 8/246, od Ebi-Ummame, r.a.)


Neki čovjek je ostao do kasno kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a potom se vratio svojoj porodici. Zatekao je djecu spavajući. Žena mu donese večeru. Međutim, zakleo se da neće jesti bez djece. Ali, uskoro se predomisli, pa večera. Nakon toga je otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i ispričao mu je šta je bilo. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: Ko se zakune za nešto, pa vidi da je drugo bolje od toga, neka uradi ono što je bolje, a potom neka se iskupi za prekršenu zakletvu.

(Muslim, br. 1 650, od Ebu Hurejre, r.a.; Tirimizi, br. 1 530, Muvet’a, 2/478.)


Malik Ibn Fudale, r.a., rekao je Allahovom Poslaniku, sallallahu aljehi ve sellem: “Allahov Poslaniče, otišao sam svom amidžiću tražeći od njega da me pomogne, a on niti me obilazi, niti mi šta pomaže. A kad mu zatreba šta, dođe i traži od mene. Ja sam se zakleo da mu neću pomagati, niti ga obilaziti.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio mu je da učini ono što je bolje i da mu pomogne, a da se iskupi za prekršenu zakletvu.

 (Nesai, br. 1 117; hadis je sahih, od Ubejja El-Ehvesa a on od svoga oca. r.a.)


Suvejd Ibn Hanzala i Vai’l Ibn Hudžer krenu li su sa svojim narodom prema Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Na putu, Vai’la zarobi neprijatelj. Njegov narod odbi da se zakune da im je Vai’l brat. Suvejd se zakleo da mu je on brat i pustiše ga na miru. Upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o tome, a on mu reče: “Ti si najčestitiji i najiskreniji među njima, musliman je brat muslimanu.”

(Ahmed, Musened, 4/79 i br. 16 285; Ebu Dvud, br. 3 256; Ibn Madža, 2 119; haids je sahih , od Suvejda Ibn Hanzele, r.a.)


Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o slučaju čovjeka koji se zavjetova da će stalno stajati na suncu i da nikako neće sjedati, da će postiti i nikad neće prekidati post i da se neće sklanjati u hlad, niti govoriti. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Naredite mu da se skloni u hladi, da govori i sjedi i neka post svoj upotpuni.”

(Buhari, 11/512, Muvet’a, 2/475;Ebu Dvud, br. 3 300; od Ibn Abbasa, r.a.)


Ovdje se nalazi dokaz o dvjema različitim zaklinjanjima. Onaj ko se zakune na djelo ibadeta, njegov zavjet se smatra ispravnim. A onaj ko se zakune na djelo kojim se ne približava Allahu, zavjet je neispravan. Isti je propis i za vakuf (zadužbinu).

Omer , r.a., upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “ Ja sam se (još) u predislamsko doba zavjetovao da ću jednu noć proboraviti u Medžidu-l-Haramu. (Ka’ba u Mekki)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče mu: “Ispuni svoj zavjet”.

(Buhari, 4/237; Muslim, br. 1 656; Ebu Davud, br. 3 325; Tirmizi, br. 1 539; Nesai, 7/21, 22 od Abdullaha Ibn Omera, r.a.)

Na  osnovu ovog hadisa, neki tvrde da je dozvoljen i’tikaf u džamiji mimo posta, iako nemaju čvrstog dokaza za svoju tvrdnju. Sve što imaju je dio hadisa: …da provedem u i’tikafu dan ili noć”, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije mu naredio da posti, I’tikaf je šerijatom  propisan uz post, pa se općenit termin hadisa tumači u smislu što je već propisano.


Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o ispravnosti zavjeta neke žene da će do Mesdžidu-l-Harama otići bosa i bez vela. Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, naredi da koristi jahalicu, da se pokrije , te da posti tri dana.

(Tirmizi, br. 1 544; Ebu Davud, br. 3 293, 3 299; Nesai, 7/19;haids je sahih, od Ukbea ibn Amira, r.a.)


U dva sahiha je zavelježeno od Ukabe ibn Amira, r.a: “Moja sestra se zavjetovala da ći ići bosa do Medžidu-l-Harama. Naredila mi je da upitam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o tom zavjetu pa sam ga upitao, a on mi je rekao: “Neka ide obuvena i neka jaše”

(Ebu Davud, br. 2 295, 3 297; Ahmed, Musned, br. 17 337; hadis prenosi Ukbe Ibn Amir, r.a.)


Ahmed bilježi da se Ukbetova sestra zavjetovala da će otići pješke do Bejtullaha, ali da to neće moći podnijeti. Na to je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahu nije potrebno da tvoja sestra pješači. Neka uzjaše i neka devu zakolje za kurban.” (Buhari, 4/68; Muslim, br. 1 644.)


Dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao je hutbu, ugledao je beduina da stoji na suncu. “Šta je s tobom”, upita ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. “Zavjetovao sam se da se neću maknuti sa sunčeve žege dok Poslanik ne završi hutbu.“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je rekao: “To nije zavjet. Zavjet je djelo kojim se želi postići Allahovo zadovoljstvo.”
(Ahmed, Musned, br. 6 936 i 2/211; hadis je hasen, od Abdullaha Ibn Amra, r.a.)


Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, vidio je nekog starca koji je išao oslanjajući se na dvojicu svojih sinova, pa mu je rekao: “Šta je tom starcu?” Rekoše: “Allahov Poslaniče, on se zavjetova da će ići pješke”, a Poslanik reče: “Allahu nije potrebno da taj čovjek muči sebe”, pa mu je naredio da koristi jahalicu.
(Buhari, 11/508; Muslim, br. 1 643; Ebu Davud, br. 3 301; Tirmizi, br. 1 537; Nesai, 7/20; od Enesa Ibn Mlika, r.a.)


Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ugledao je dvojicu ljudi kako svezani idu kući. Upitao ih je: “Šta je toj dvojici?” Rekoše mu: “ Allahov Poslaniče, zavjetovali smo se da ćemo ići do kuće svezani.” Allahov Poslani, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “To nije zavjet. Zavjetovanje je dozvoljeno samu u djelima kojma se želi postići Allahovo zadovoljstvo.

(Ahmed, Musned, br. 6 975; hadis je hasen, od Abdullaha Ibn Amra Ibn el A’sa, r.a.)


Iz knjige: Poslanikove fetve
Autor: Ibn Kjjim el-Dževzije
Priprema: Menhedž