Šta nam je obaveza raditi u vremenu smutnji kako bi se spasili Allahovom dozvolom i kako bi sačuvali našu vjeru koja je naša najbitnija stvar?
Postoji sedam stvari koje su i te kako bitne i koje su neophodne:
Prva stvar: Udaljavanje od fitni i njenih daija (pozivača), pa makar se radilo o drugu ili bliskoj osobi.
Dokazi:
Kaže Uzvišeni:
فَفِرُّوۤا۟ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّی لَكُم مِّنۡهُ نَذِیرࣱ مُّبِینࣱ وَلَا تَجۡعَلُوا۟ مَعَ ٱللَّهِ إِلَـٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّی لَكُم مِّنۡهُ نَذِیرࣱ مُّبِینࣱ
„Zato bježite ka Allahu, ja sam vam Njegov upozoritelj jasni! l ne pripisujte uz Allaha boga drugoga! Ja sam vam Njegov upozoritelj jasni!“ (Zarijat, 50 – 51)
I kaže Uzvišeni:
وَإِذِ ٱعۡتَزَلۡتُمُوهُمۡ وَمَا یَعۡبُدُونَ إِلَّا ٱللَّهَ فَأۡوُۥۤا۟ إِلَى ٱلۡكَهۡفِ یَنشُرۡ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّن رَّحۡمَتِهِۦ وَیُهَیِّئۡ لَكُم مِّنۡ أَمۡرِكُم مِّرۡفَقࣰا
„Kada se odvojite od njih i one koje mimo Allaha obožavaju, sklonite se u pećinu, Gospodar vaš će vas milošću Svojom obasuti i za vas će ono što će vam korisno biti pripremiti.“ (Kehf, 16)
I kaže:
وَأَعۡتَزِلُكُمۡ وَمَا تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَأَدۡعُوا۟ رَبِّی عَسَىٰۤ أَلَّاۤ أَكُونَ بِدُعَاۤءِ رَبِّی شَقِیࣰّا فَلَمَّا ٱعۡتَزَلَهُمۡ وَمَا یَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَهَبۡنَا لَهُۥۤ إِسۡحَـٰقَ وَیَعۡقُوبَۖ وَكُلࣰّا جَعَلۡنَا نَبِیࣰّا
„I odvajam se od vas i od onih kojima se mimo Allaha molite, i Gospodara svoga ću moliti; nadam se da dovom koju uputim Gospodaru mome neću razočaran biti. Pa kada se odvojio od njih i od onih koje su, mimo Allaha, obožavali, Mi mu Ishaka i Jakuba darovasmo, i obojicu vjerovjesnicima učinismo.“ (Merjem, 48 – 49)
I kaže isto tako:
وَیَوۡمَ یَعَضُّ ٱلظَّالِمُ عَلَىٰ یَدَیۡهِ یَقُولُ یَـٰلَیۡتَنِی ٱتَّخَذۡتُ مَعَ ٱلرَّسُولِ سَبِیلࣰا یَـٰوَیۡلَتَىٰ لَیۡتَنِی لَمۡ أَتَّخِذۡ فُلَانًا خَلِیلࣰا لَّقَدۡ أَضَلَّنِی عَنِ ٱلذِّكۡرِ بَعۡدَ إِذۡ جَاۤءَنِیۗ وَكَانَ ٱلشَّیۡطَـٰنُ لِلۡإِنسَـٰنِ خَذُولࣰا وَقَالَ ٱلرَّسُولُ یَـٰرَبِّ إِنَّ قَوۡمِی ٱتَّخَذُوا۟ هَـٰذَا ٱلۡقُرۡءَانَ مَهۡجُورࣰا وَكَذَ ٰلِكَ جَعَلۡنَا لِكُلِّ نَبِیٍّ عَدُوࣰّا مِّنَ ٱلۡمُجۡرِمِینَۗ وَكَفَىٰ بِرَبِّكَ هَادِیࣰا وَنَصِیرࣰ
„Na Dan kad zulumćar prste svoje bude grizao govoreći: ‘Kamo sreće da sam se uz Poslanika Pravog puta držao! Kamo sreće, teško meni, da toga i toga za prijatelja nisam uzeo! On me od Opomene – Kur'ana odvratio nakon što mi Je došao!’ – a šejtan čovjeka uvijek ostavlja na cjedilu. Poslanik je rekao: ‘Gospodaru moj, zaista narod moj ovaj Kur'an izbjegava!’ Isto tako smo Mi dali da svakom vjerovjesniku prestupnici neprijatelji budu. A tebi je Gospodar tvoj dovoljan kao uputitelj i pomagač! (Furkan, 27 – 31)
U dva Sahiha se od Huzejfe, radijellahu anhu, prenosi poduži hadis o periodima kroz koje će ovaj ummet proći, pa u njemu između ostalog stoji: „Pa sam rekao: Da li poslije ovog dobra ima zla?“ Rekao je (Poslanik a.s., op.M): „Da, pozivači na vratima Džehennema, onaj ko im se odazove bace ga u njega“. Pa sam rekao: „O Allahov Poslaniče, opiši nam ih“. Rekao je: „Da, to su ljudi naše kože i oni koji govore našim jezicima“. Rekao sam: “O Allahov Poslaniče, šta mi savjetuješ ako me zadesi to vrijeme?” Rekao je: „Drži se džemata muslimana i njihovog imama.“ Pa sam rekao: „Pa šta ako ne budu imali niti džemata niti imama?“ Rekao je: „Odvoji se od svih tih skupina, pa makar se uhvatio za stablo drveta sve dok te smrt ne zadesi, a ti si na ovom.”
Buharija bilježi od Ebu Seida el Hudrija da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Doći će vrijeme kada će najbolji imetak muslimana biti stado ovaca koje će čuvati po planinskim vrhovima i kišovitim predjelima bježeći sa svojom vjerom od fitni.“
Druga stvar: Što više činjenja ibadeta, a na prvom mjestu tevhid, uz vjerovanje u Allaha i kufr u taguta, traženje znanja i strah od Allaha i Njegove kazne.
Dokazi:
Kaže Uzvišeni:
ٱلَّذِینَ ءَامَنُوا۟ وَلَمۡ یَلۡبِسُوۤا۟ إِیمَـٰنَهُم بِظُلۡمٍ أُو۟لَـٰۤىِٕكَ لَهُمُ ٱلۡأَمۡنُ وَهُم مُّهۡتَدُونَ
„Samo oni koji vjeruju i vjerovanje svoje sa zulumom (širkom) ne miješaju bit će, uistinu, sigurni: oni su upućeni.” (En'am, 82)
I kaže Uzvišeni:
وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَ ٰهِیمُ رَبِّ ٱجۡعَلۡ هَـٰذَا ٱلۡبَلَدَ ءَامِنࣰا وَٱجۡنُبۡنِی وَبَنِیَّ أَن نَّعۡبُدَ ٱلۡأَصۡنَامَ رَبِّ إِنَّهُنَّ أَضۡلَلۡنَ كَثِیرࣰا مِّنَ ٱلنَّاسِۖ فَمَن تَبِعَنِی فَإِنَّهُۥ مِنِّیۖ وَمَنۡ عَصَانِی فَإِنَّكَ غَفُورࣱ رَّحِیمࣱ
„A kada Ibrahim reče: “Gospodaru moj , učini ovaj grad sigurnim i sačuvaj i mene i sinove moje od toga da obožavamo kumire. Oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stramputicu naveli. Onaj ko bude mene slijedio – moje je vjere, a onaj ko bude protiv mene ustajao, pa – Ti si, uistinu, Onaj Koji oprašta grijehe i milostiv si.“ (Ibrahim, 35 – 36)
I kaže takođe:
وَلَوۡ أَنَّ أَهۡلَ ٱلۡقُرَىٰۤ ءَامَنُوا۟ وَٱتَّقَوۡا۟ لَفَتَحۡنَا عَلَیۡهِم بَرَكَـٰتࣲ مِّنَ ٱلسَّمَاۤءِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَـٰكِن كَذَّبُوا۟ فَأَخَذۡنَـٰهُم بِمَا كَانُوا۟ یَكۡسِبُونَ أَفَأَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰۤ أَن یَأۡتِیَهُم بَأۡسُنَا بَیَـٰتࣰا وَهُمۡ نَاۤىِٕمُونَ أَوَأَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰۤ أَن یَأۡتِیَهُم بَأۡسُنَا ضُحࣰى وَهُمۡ یَلۡعَبُونَ أَفَأَمِنُوا۟ مَكۡرَ ٱللَّهِۚ فَلَا یَأۡمَنُ مَكۡرَ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلۡخَـٰسِرُونَ
„A da su stanovnici naselja vjerovali i bogobojazni bili, Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali, ali, oni su poricali, pa smo ih kažnjavali zbog onog što su činili. A zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći noću dok budu spavali? Ili, zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći danju dok se budu zabavljali? Zar oni misle da su sigurni od Allahovog lukavstva? Da su sigurni od Allahovog lukavstva misli samo narod gubitnički.“ (E'araf, 96 – 99)
U Sahihu Muslima se od Makila ibn Jesara prenosi da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Ibadet u vremenu fitni jeste poput hidžre meni.“
U Sunenu imama Tirmizije se prenosi od Numana ibn Bešira da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Dova je srž ibadeta.“ Potom je proučio:
وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ
„Gospodar vaš je rekao: ‘Dove Mi upućujte, Ja ću vam se odazvati! Zbilja, oni koji se ohole da Mi ibadet čine – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi‘.” (Gafir, 60)
Kaže Tirmizi: „Hadis je hasen sahih.“
Autor: šejh Sadik Ebu Abdullah
