Osnova je da je laž zabranjena, a dokazi o njenoj zabranjenosti su dostigli stepen mutevatir predaje, i njena zabrana je nužno poznata stvar u islamu. Kaže Allah Uzvišeni u prijevodu značenja:
“Zaista, Allah neće uputiti na Pravi put onoga koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže.” (Gafir:28)
i kaže:
“Allah nikako neće uputiti na Pravi put onoga ko je lažljivac i nevjernik”. (Zumer:3)
U Sahihu se bilježi hadis od Abdullaha da je Poslanik alejhis-salatu ves-selam rekao: “Istinitost vodi u dobročinstvo, a dobročinstvo u Džennet. Govoreći istinu, čovjek postaje istinoljubivim. Laž vodi u razvrat, a razvrat vodi u Vatru. Lažući, čovjek kod Allaha postaje lažov”.
Plemeniti zakonodavac (Poslanik) je dozvolio laž u određenim slučajevima radi vidljive i opće koristi, a to se spominje u hadisu kojeg prenosi Ummu Kulsum bint Ukbe da je čula Poslanika alejhis-salatu ves-selam kako kaže: “Nije lažac ko miri svijet prenoseći dobro, ili da kaže što dobro”.
Rekao je imam Zuhri: “Nisam čuo da ima olakšice u nijednoj stvari za koju ljudi kažu da je laž osim u tri slučaja, a to su rat, izmirenje ljudi, i obraćanje muža ženi i obrnuto”.
I nema razilaženja među islamskim učenjacima o dozvoljenosti laži u gore spomenutim slučajevima.
A Allah njjbolje zna.
Odgovorio: Šejh Abdulaziz Et -Tarifi
Priprema: Menhedz.com
